Грађански преокрет: Нејасна је корист од компаније Шандонг Линглонг

Грађански преокрет из Зрењанина саопштио је данас да поклањање више од 96 хектара грађевинског земљишта кинеској компанији "Шандонг Линглонг" не звучи као економски оправдано и доводи у питање једнакост пословних актера на тржишту и Зрењанина и Србије.

Активисти удружења Грађански преокрет указали су да су пре 2012. године, у Зрењанин долазили страни инвеститори, наводећи као пример Дрекслмајера, Фулгара, Помпее, Гецеа и друге који су подизали своја постројења и запослили више хиљада радника, а да су грађевинско земљиште узимали у дугорочни закуп по цени од пет до седам евра по квадратном метру.

Нешто касније, навели су они, по закону који је осим закупа омогућио и продају земљишта, Зрењанин је у 2014. години инкасирао око 30 милиона, а 2015. године око 70 милиона динара.

Удружење је навело да је у том периоду земљиште у Индустријској зони "Југоисток" купило више од 20 физичких и правних лица. Највећи купац је био новосадски Краун, који је платио 13,4 милиона динара док је локална трговина Гомекс за ширење у тој зони издвојила 12,5 милиона, а међу значајнијим инвеститорима је била и италијанска фирма Текноструктуре, којој је плац продат за 9,9 милиона динара.

"Када се све то узме у обзир, поклањање више од 96 хектара грађевинског земљишта компанији 'Шандонг Линглонг' не звучи као економски оправдано и доводи у питање једнакост пословних актера на тржишту Србије и Града Зрењанина", навели су из Грађанског преокрета.

Навели су и да компанија Дрекслмајер тренутно има више од 5.000 запослених Зрењанинаца, а да сви инвеститори у зрењанинским индустријским зонама преко 10.000 радника, док "Шандонг Линглонг" најављује запошљавање свега 1.500 радника и то до 2025. године, што сматрају, значи да ни у том аспекту не оправдава привилегије које су јој дате.

Грађански преокрет је упутио Републичкој дирекцији за имовину Србије захтев да му достави уговор којим је држава поклонила земљиште кинеској компанији Шандонг Линглонг и учиниће га доступним јавности.

Истакли су и да се десетинама километара са свих страна будуће фабрике аутомобилских гума на банатским ораницама производи храна, због чега је посебно важно обратити пажњу на утицај тог постројења на животну средину.

"Подсећамо да Зрењанин нема пречистач отпадних вода што значи да ће се отпадна вода из овог постројења непречишћена изливати у канализацију, односно у већ загађену реку Бегеј. Такође, у Зрењанину не постоји савремена и поуздана контрола квалитета и загађености ваздуха, а познато је да већ деценијама нема ни питке воде", навели су из тог удружења.

Министарству заштите животне средине, покрајинском Секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине и Градској управи Зрењанина Грађански је овај грађански покрет упутио захтев за доставу студије о утицају будуће фабрике аутомобилских гума на животну средину и евентуалну сагласност тих органа на приложену студију. Како је наведено, и та документација ће бити стављена јавности на увид.

(Бета, 02.04.2019)