Невидљиви пале светло у свеопштој помрчини
Данас 13.04.2019 | Пише: Раде Радовановић
ЉУДИ, СЕЋАЊА Ратко Божовић Аутографију видим као копрену самозаборава. Ту су и опасности говора о себи.
Неизбежне су грешке у перцепцији сопственог живота. Присутна је и лоша навика да се много прича о себи. *** Као југословенски официр, 1941. године, мој отац из Бањалуке одлази с војском да се бори с окупатором. Мајку, брата и мене протерују из места мог рођења. Путовање до Никшића за мене је био један од најтрауматичнијих доживљаја у детињству. Памтим забринуто мајчино лице и њен страх, који се пренео и на нас. Доживео сам то као
