Сведоци напада у Шри Ланки: „Мислили смо да је насиље за нама“

Серија експлозија потресла је Шри Ланку у недељу ујутру, а сведоци напада испричали су за ББЦ шта су преживели.

Нападнуте сутри цркве и четири хотела у градовима Негомбо, Батикало и Коломбо.

До напада је дошло када су се припадници мирне хришћанске заједнице у Шри Ланки славили Ускрс по грегоријанском календару.

• Најмање 200 погинулих у нападима у Шри Ланки

Џулијан Емануел

Емануел има 48 година и лекар је. Одрастао је у Шри Ланки, а са супругом и децом живи у Сарију у Великој Британији.

Емануел се у Шри Ланку вратио како би посетио рођаке у Коломбу. У тренутку напада, са породицом је спавао у хотелу Синамон Гранд.

„Били смо у спаваћој соби када смо чули јаку експлозију од које нам се соба затресла. Мислим да је било око 8:30&qуот;, каже.

„Особље хотела нас је затим извело у лоби, где нам је речено да се евакуишемо кроз задњи излаз. Видели смо жртве које су спасиоци одвозили у болницу, као и штету у хотелу.&qуот;

Емануел каже да је чуо радницу хотела како говори о раскомаданом телу коју је видела на месту експлозије. Пријатељи су му послали фотографије цркава које су нападнуте. Сам хотел је претрпео „значајну штету&qуот; - један од ресторана је разнесен.

„Данас смо ишли у цркву са мојом мамом и рођаком, али све црквене службе су отказане - неће бити служби ни у једној цркви у земљи због онога што се десило јутрос&qуот;, каже он.

„До 18. године сам живео овде, тако да сам видео доста етничких сукоба. Моја деца која имају 11 и седам година и супруга никада нису видели ништа слично рату. За њих је ово прилично тешко.&qуот;

У Шри Ланки су деценијама трајали сукоби између етничких група Синхалеза и Тамила, али је од 2009. године релативно мирно.

„Заиста је тужно - мислио сам да је Шри Ланка оставила насиље за собом, жалосно је видети да се вратило&qуот;, додаје Емануел.

Усман Али

Али, који живи у Коломбу, видео је како се верници „ужурбано&qуот; евакуишу из цркве у близини његове куће и схватио да нешто није како треба.

Пут који води до главне градске болнице одједном је био закрчен амбулантним возилима. Проверио је хештег#ЛКА - Ланка - и сазнао за нападе.

Међу ужасавајућим снимцима и фотографијама био је и позив центара за трансфузију из ког су позивали донаторе да дају крв за жртве напада.

Отишао је у Национални центар за трансфузију, где је већ било крцато.

„Била је огромна гужва, а и путеви су били блокирани пошто су људи паркирали аутомобиле било где како би што пре ушли у центар&qуот;, каже.

„Записују име, крвну групу и број телефона особа које су вољне да дају крв и кажу да ће звати уколико буде потребно још крви.&qуот;

Али каже да су формирани „дугачки редови који воде све до улаза&qуот;.

Унутра се осећа заједништво.

„Сви имају само један циљ - да помогну жртвама експлозије, без обзира на религију или расу. Људи једни другима помажу при попуњавају формулара.

Питам се ко је организовао напад. Бог нас је сачувао.&qуот;

Киран Арасаратам

Киран Арасаратнам, професор на Империјал колеџу у Лондону, био је смештан у Шангри Ла хотелу. Ресторан овог хотела уништен је у једној од експлозија.

Арасаратнам, који се пре 30 година одселио у Велику Британију као избеглица, вратио се у Шри Ланку како би помогао у оснивању социјалног предузећа. Био је у хотелској соби када је чуо звук попут „грмљавине&qуот;.

Каже за ББЦ да је трчао са 18. спрата до приземља како би се спасио.

„Људи су паничили, настао је тотални хаос&qуот;, каже. „Погледао сам у собу са десне стране - на све стране је било крви.&qуот;

„Сви су трчали, а многи нису знали шта се догађа. Људи су на одећи имали трагове крви, а један човек је носио девојчицу до амбулантних кола. Зидови и под били су прекривени крвљу.&qуот;

Да није одложио одлазак на доручак, овај 41-огодишњак каже да би нашао у ресторану у тренутку експлозије.

Из собе је изашао око 8:45 - тада је већ било нападнуто неколико хотела и цркава на различитим локацијама.

„Нешто ме је омело и вратио сам се у собу да узмем дебитну картицу, раширим завесе и укључим телефон... и, догодила се експлозија&qуот;, каже.

Тренутно је у склоништу. Тамо, каже он, може „свуда да намирише крв&qуот;, повређенима се указује помоћ и трага за несталима.

„Ужасно је видети крваву децу. Отишао сам из Шри Ланке пре 30 година као избеглица и никада нисам помислио да ћу поново видети овакве сцене .&qуот;

(ББЦ Невс, 04.21.2019)