Smrt ljubavnika

Laki miris naše postelje prožeće, grobnice duboke biće nam divani, okruživaće nas neobično cveće, što za nas u nekoj lepšoj procva strani. Dok poslednji žar im troši čežnja ista, dve ogromne baklje naša srca biće, i u blizanačka ogledala čista, u dva naša duha, sjaj dvostruki liće. U veče od plave i rumene tajne grcanje će dugo tuge oproštajne da u istu munju salije nas strasnu; Anđeo će, potom, vrata da otvori, pa, veran i vedar, ponovo razgori