Jedno davno putovanje u Pećku patrijaršiju

Napred iđaše jedan brkat, na dobrom konju, Arnautin sa obrnutom naopačke kožušinom, za njim dvojica drugih, pa dva Srba, pa kaluđer u turskom odelu, sav umotan i zavijen naoružan, takođe, od glave do pete, a za njim još trojica naoružanih. Mi se sklonismo sili s puta, držeći da su nekakvi Turci. Onaj napred, jašući Arnautin, pozna da smo raja, svrnu s puta i zapita: „Hoćete li u Patrijaršiju?“ Mi rekosmo da hoćemo a on otrča i javi igumanu, onom