Једно давно путовање у Пећку патријаршију

Напред иђаше један бркат, на добром коњу, Арнаутин са обрнутом наопачке кожушином, за њим двојица других, па два Срба, па калуђер у турском оделу, сав умотан и завијен наоружан, такође, од главе до пете, а за њим још тројица наоружаних. Ми се склонисмо сили с пута, држећи да су некакви Турци. Онај напред, јашући Арнаутин, позна да смо раја, сврну с пута и запита: „Хоћете ли у Патријаршију?“ Ми рекосмо да хоћемо а он отрча и јави игуману, оном