Имена за бебе: Вечита дилема родитеља
Избор имена за бебу је некад баш „тешка работа“, а постоје и нека правила која треба испоштовати.
Давање имена детету велика је одлука чак и ако нисте члан британске краљевске породице.
Родитељи у Енглеској и Велсу имају рок од 42 дана од рођења детета да одлуче како ће се звати и да пријаве име, што значи да су новопечени родитељи - војвода Хари и војвоткиња Меган могли шест недеља да размишљају пре него што су одлучили да беби дају име Арчи Харисон.
У случају да прекораче овај рок, родитељи у Британији могли би да буду кажњени са 200 фунти, што је око 27.000 динара.
Рок за пријаву имена бебе у Србији је 30 дана, а уколико га родитељи прекрше, име по службеној дужности додељује Центар за социјални рад.
Социјални радници у случају прекорачења рока о имену детета одлучују и у Црној Гори, БиХ и Хрватској.
Док у Британији следи и новчана казна, у Србији је нема, али уколико социјални радници процене да беба није добила име због занемаривања, родитељима може бити одузето родитељско право.
У неким земљама рок за давање имена детету је дужи, па тако на пример Швеђани имају три месеца да одлуче, док Данци за то имају чак пола године.
Сара Редшо, уредница сајта БабиЦентре, саветује родитељима да прво неко време тестирају име пре него што донесу дефинитивну одлуку.
„Сигурно не желите да након неколико година зажалите због лошег избора&qуот;, рекла је.
Редшо каже да је њено прво дете три недеље живело без имена, пошто супруг и она нису могли да се усагласе.
Имали су списак од пет-шест имена, од којих је једно било њој најдраже, али је на крају супруг изабрао.
Да ли су Хари и Меган имали правила при избору имена?
Џо Литл, главни уредник Мајести магазина, изјавио је да је пар имао много више слободе него војвода и војвоткиња од Кембриџа, због тога што је „ беба удаљена од трона&qуот;.
„Вилијам и Кејт су када су бирали име били свесни тога да ће њихово прво дете једног дана бити краљ&qуот;, рекао је Литл пре него што је објављено како ће се беба звати.
„Харијеви потомци ће, како време пролази, бити све даље од трона.
„Ствар коју треба имати на уму, ово дете ће бити на високом положају. Никада неће имати приватни живот, тако да и даље морају да се поштују правила, али у мањој мери.&qуот;
Ограничен избор
Избор имена за родитеље је некад „тешка работа&qуот;.
Тај избор је слободан, али према Породичном закону у Србији постоје и нека ограничења - „име не сме да буде погрдно, не сме да вређа морал и да буде у супротности са обичајима и схватањима средине&qуот;.
Ни закон у Црној Гори не дозвољава давање погрдних имена.
У Великој Британији су правила о избору имена детета међу најлибералнијима на свету. Не постоје ограничења - осим у изузетним случајевима, када је име увредљиво.
То значи да ни Британци не одобравају баш сва имена. Једној мајци из Велса је 2016. године забрањено да детету да име Цијанид - како се зове и отров који је користио и Адолф Хитлер.
Тада је саопштено да судови интервенишу „само у најекстремнијим случајевима&qуот;.
Данска је позната по стриктном законодавству о давању имена, које је уведено како би се заштитило културно наслеђе земље од најразличитијих избора. Родитељи бирају име са списка који им је на располагању - или морају да траже дозволу од владе и цркве.
Деца не могу да добијају ни универзална имена која могу да носе и дечаци и девојчице, а свако име са списка припада одређеном полу.
И у Немачкој име које родитељи одаберу мора да буде додељено на основу пола и треба да га одобри матична служба.
Родитељи у Сједињеним Америчким Државама углавном могу да дају детету име које год желе - мада у зависности од државе постоје одређена ограничења. Неке државе ограничавају дужину имена, неке забрањују употребу бројева и увреда.
Недавно су се наводно појавили и такозвани „консултанти за избор имена&qуот;, који нуде помоћ у избору.
У Египту постоји и церемонија давања имена детету и она се одржава седам дана након рођења бебе. Упале се три свеће - а свака представља предлог имена. Дете добија име по свећи која најдуже гори.
Каква је процедура у Србији?
Катарина Стевановић, ББЦ на српском
Новорођенче у Србији, према закону, мора да буде уписано у матичне књиге по имену и презимену у року од 30 дана од рођења.
Сада се бебе могу одмах пријављивати у неким породилиштима, преко сервиса е-беба.
Уколико родитељи пропусте овај рок, име одређују запослени у центрима за социјални рад.
Ненад Стојановић из Републичког завода за социјалну заштиту каже за ББЦ на српском да има и таквих случајева, али на нивоу статистичке грешке. Колико тачно - не зна се.
„У тим случајевима, обавештавају се социјални радници који одлучују о томе како ће се беба звати.
„Име се тада додељује на основу порекла, предела у ком дете живи, а када порекло није познато, дају се популарна имена&qуот;, каже Стојановић и кроз смех додаје да би сви дечаци сада у таквим ситуацијама добили име Лука.
У последње три године Лука је најпопуларније име за новорођене дечаке у Србији. Када је о девојчицама реч, Софија је последњих година број један.
Стојановић каже да у случајевима када социјални радници закључе да детету није дато име због занемаривања - родитељи могу да изгубе родитељско право.
То значи да деца могу да им буду одузета.
Социјални радници одлучују о именима напуштене деце.
Милица и Драган некад, Лука и Софија данас
Према подацима Републичког завода за статистику, највише беба рођених током 2016. и 2017. године зову се Софија и Лука.
То су, и према подацима Града Београда, два имена најчешће давана у престоници у претходних осам година.
РЗС нема податке за 2018. годину, али су 2017. после Софије, девојчице најчешће добијале имена Дуња, Милица, Сара, Николина, Лена, Теодора, Нађа, Нина и Маша.
У 10 најчешћих имена за дечаке, после Луке, долазе Лазар, Стефан, Вук, Филип, Никола, Павле, Василије, Михајло и Алекса.
Радећи попис 2012. године, Републички завод за статистику је дошао до податка да су Драган и Милица најчешћа имена у Србији.
Милица је и даље популарна, док је Драган испао са листе.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 05.09.2019)
