Auschwitz naše ljubavi

KAD SAM SKLOPIO OČI kad sam sklopio oči ugledao sam kćerku buljila je u mene sramežljivo sam joj mahnuo a ona je i dalje samo stajala na ponoru moje svijesti i neugodno buljila pokušao sam još jedanput mahnuti ali nisam pronašao ruke sada je ona počela mahati meni neprestano radosno njeni batrljici sada su bili moji nije mi zamjerala siguran sam i da bi potrčala samo kada bi imala noge one kojima sam jednom davno pred vatrom (ideala) pobjegao u