Миодраг Мајић: Шта напади на њега показују другим судијама

Некада се знало - најцењенији у друштву били су доктор, учитељ, поп и судија - њима се скидао шешир на улици.

Данас није баш тако, бар за судије - показује случај судије Апелационог суда Миодрага Мајића, који је дошао на „дневни ред&qуот; Парламента, након што је јавно критиковао измене Кривичног закона.

У скупштини су Мајића посланици владајуће већине оптужили да је корумпиран и да учествује у „завери&qуот; против председника Александра Вучића. Неки правници међутим кажу да су ове речи упућене заправо свима у правосуђу и да је порука јасна - „не критикујте власт&qуот;.

„Нажалост ова дебата у скупштини и безочни напади, не бих рекла само на судију Мајића, већ на судство у целини, добила је нову димензију.

„То на судство преноси један застрашујући ефекат и то му је и намера&qуот;, каже Драгана Бољевић из Друштва судија за ББЦ на српском.

• Доживотна робија: Популизам и мешање у судску власт
• „Тијанин закон“: Треба ли Србија да уведе доживотну робију

Главни актер Мајић за ББЦ каже да је критике, испрва, схватао као „уобичајени начин блаћења&qуот; било кога ко каже било шта што одступа од једногласне подршке поступцима власти, али да су га оптужбе да је део шире завере против председника - изненадиле и превазишле.

„Мене не могу притиснути. То је опомена другима да се то никако не понови&qуот;, каже Мајић за ББЦ.

Врховни савет судства (ВСС), орган који је задужен за вредновање рада судија, али и заштиту њихове независности, на седници у четвртак је расправљао о критикама на рачун Мајића, али није донео закључак, каже Драгомир Милојевић, председник Врховног касационог суда и члан ВСС-а.

Очекује да ће саопштење тим поводом издати следеће недеље.

Како је почео „топли зец&qуот;

Дан после Мајићевог гостовања у емисији „Утисак недеље&qуот;, министарка правде Нела Кубуровић изразила је сумњу у његову независност у раду, а у критичком тону у стопу су је пратили председница парламента Маја Гојковић, шеф посланичке групе напредњака Александар Мартиновић и посланик Народне сељачке странке Марјан Ристичевић.

Кубуровић је рекла да је питање колико је независтан и самосталан у раду „неко ко је 2009. могао да бира да ли ће да иде у Виши суд у Београду или Апелациони суд, када су његове колеге којима је био председник суда у највећој мери остале без посла&qуот;.

Ристичевић је оптужио Мајића да је, заједно са судијом Омером Хаџиомеровићем, „вероватно за новац&qуот; ослободио Гњиланску групу.

Апелациони суд у Београду је 2014. правоснажно ослободио припаднике такозване „Гњиланске групе&qуот; Ослободилачке војске Косова оптужби за злочине над Србима и неалбанцима на подручју општине Гњилане од јуна до краја децембра 1999. године.

„Тврдим да је то коруптивна ствар и да су Албанци купили ту пресуду и права је срамота да судија Мајић још увек буде судија Апелационог суда, а камоли да наступа у јавности после такве срамне пресуде, коју је донео на штету Срба (...) и човечанства уопште&qуот;, рекао је Ристичевић.

Посланици су и у четвртак, уместо о предлогу одлуке о престанку функције председника суда у 114 судова, јер им је истекао мандат, углавном расправљали о „случају Мајић&qуот;

Ово није први пут да се ван судница и правосудних дискусија помиње лик и дело Миодрага Мајић.

У јануару је председник Вучић, такође, поводом критика овог судије на пооштравање мера казнене политике, оценио да „он свима соли памет, а иде у амбасаде по мишљење&qуот;.

Ко на шта има право?

Устав Србије гарантује независност судија у вршењу судијске функције. Судија је „потчињен само Уставу и закону&qуот;.

„Сваки утицај на судију у вршењу судијске функције је забрањен&qуот;, стоји у највишем правном акту.

Према важећем закону, рад свих судија и председника судова вреднују комисије Високог савета судства, ВСС.

Судски пословник, даље, налаже свим судовима да редовно достављају Министарству правде извештаје о раду свих судија.

Вредновање рада судија могу обављати само комисије ВСС-а, док Министарство правде од судова добија редовне извештаје о њиховом раду.

Устав гарантује и слободу говора народним представницима у парламенту.

„Народни посланик не може бити позван на кривичну или другу одговорност за изражено мишљење или гласање у вршењу своје посланичке функције&qуот;, наводи се у Уставу.

Трула јабука и канонада

Након што посланик судију оптужи за корупцију, Мајић каже да би требало да или неко од надлежних покрене истрагу против судије, или да се посланику пошаље порука да таква врста обраћања није дозвољена.

Међутим, није се десило ни једно ни друго.

Он каже да ово потврђује оно што он годинама говори - да судска власт, као трећа грана власти поред законодавне и извршне, у Србији не постоји.

„Каква подела власти у ситуацији када због нечега што је неко рекао, ви пролазите овакву канонаду - очигледно организовану са најтежим оптужбама&qуот;.

Уверен је да његове ставове деле бројне колеге.

„Зато сматрам да је ово давање јасног сигнала другима- како ће проћи свако ко се усуди да нешто слично изговори&qуот;, истиче Мајић.

Ту је, каже, на делу и додатно дисциплиновање правосуђа.

„То раде како не би трула јабука, у виду моје маленкости, покварила остале&qуот;, иронично поручује судија.

Председавајући Одбора за правосуђе и члан ВСС Петар Петровић, пак, тврди да у Србији не постоји притисак на правосуђе.

„То су мало надуване ствари у дневно-политичке потребе, скоро сам сигуран да је то тако. Судије су независне, чак и председници судова не смеју да утичу на њих&qуот;, каже Петровић за ББЦ.

Милојевић: Пале су крупне речи

Драгомир Милојевић каже да су непримерене речи употребили и посланици, али и Мајић.

„Не постоји случај Мајић, не бих дизао то на тај ниво. Пале су крупне и можда непримерене речи и у Скупштини и у Утиску недеље, ишло се на лично, што можда не би требало, али и он је лично учествовао у политички обојеној емисији. Ипак, никоме не можемо забранити да прича&qуот;, каже Милојевић.

Колико имамо моралних, образованих судија, толико ћемо и имати независности судства, сматра он.

„Мене лично, све ово не плаши, али неко може да се уплаши&qуот;, истиче Милојевић.

Додаје да се и пре суђења често говори да је неко убица, а да судијама није лако кад је неко тако унапред квалификован.

Има, каже, 2.500 судија, нису сви „на калуп направљени&qуот;, свако различито реагује.

„Сигурно није пријатно да чујете такве ствари&qуот;.

„То јесте у неку руку притисак, прикривени, посебно кад приче или фељтони о судијама излазе у новинама. ВСС се о томе није оглашавао, јер бисмо морали сваки други дан то да радимо, мада је то можда и наша грешка&qуот;, напомиње судија.

Очекује да би и он могао да дође на удар критика, али то приписује „животу јавне личности&qуот; - свако ко ради јавни посао, мора бити спреман да буде изложен критици, закључује Милојевић.

Како ово утиче на оне који тек треба да постану судије?

Ситуација у којој се нашао судија Мајић осликава друштвено - политички контекст у ком се наше друштво данас налази, каже за ББЦ млади правник Никола Алексић.

„То је ситуација сталних напада оних који се усуде да изнесу образложен став који је у супротности са владајућом странком&qуот;, наводи Алексић.

Он додаје да је Мајић најпозванији да јавно коментарише законске текстове који долазе из домена кривичног законодавства и то сваки правник зна то је његово право а и обавеза по Уставу РС.

Алексић сматра да се овим нападима представника извршне и законодавне власти шаље јасна порука и дисциплинује струка.

„Поручује се свима, ми смо власт - у сваком смислу те речи&qуот;, истиче Алексић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.24.2019)