Miodrag Majić: Šta napadi na njega pokazuju drugim sudijama

Nekada se znalo - najcenjeniji u društvu bili su doktor, učitelj, pop i sudija - njima se skidao šešir na ulici.

Danas nije baš tako, bar za sudije - pokazuje slučaj sudije Apelacionog suda Miodraga Majića, koji je došao na „dnevni red" Parlamenta, nakon što je javno kritikovao izmene Krivičnog zakona.

U skupštini su Majića poslanici vladajuće većine optužili da je korumpiran i da učestvuje u „zaveri" protiv predsednika Aleksandra Vučića. Neki pravnici međutim kažu da su ove reči upućene zapravo svima u pravosuđu i da je poruka jasna - „ne kritikujte vlast".

„Nažalost ova debata u skupštini i bezočni napadi, ne bih rekla samo na sudiju Majića, već na sudstvo u celini, dobila je novu dimenziju.

„To na sudstvo prenosi jedan zastrašujući efekat i to mu je i namera", kaže Dragana Boljević iz Društva sudija za BBC na srpskom.

• Doživotna robija: Populizam i mešanje u sudsku vlast
• „Tijanin zakon“: Treba li Srbija da uvede doživotnu robiju

Glavni akter Majić za BBC kaže da je kritike, isprva, shvatao kao „uobičajeni način blaćenja" bilo koga ko kaže bilo šta što odstupa od jednoglasne podrške postupcima vlasti, ali da su ga optužbe da je deo šire zavere protiv predsednika - iznenadile i prevazišle.

„Mene ne mogu pritisnuti. To je opomena drugima da se to nikako ne ponovi", kaže Majić za BBC.

Vrhovni savet sudstva (VSS), organ koji je zadužen za vrednovanje rada sudija, ali i zaštitu njihove nezavisnosti, na sednici u četvrtak je raspravljao o kritikama na račun Majića, ali nije doneo zaključak, kaže Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i član VSS-a.

Očekuje da će saopštenje tim povodom izdati sledeće nedelje.

Kako je počeo „topli zec"

Dan posle Majićevog gostovanja u emisiji „Utisak nedelje", ministarka pravde Nela Kuburović izrazila je sumnju u njegovu nezavisnost u radu, a u kritičkom tonu u stopu su je pratili predsednica parlamenta Maja Gojković, šef poslaničke grupe naprednjaka Aleksandar Martinović i poslanik Narodne seljačke stranke Marjan Rističević.

Kuburović je rekla da je pitanje koliko je nezavistan i samostalan u radu „neko ko je 2009. mogao da bira da li će da ide u Viši sud u Beogradu ili Apelacioni sud, kada su njegove kolege kojima je bio predsednik suda u najvećoj meri ostale bez posla".

Rističević je optužio Majića da je, zajedno sa sudijom Omerom Hadžiomerovićem, „verovatno za novac" oslobodio Gnjilansku grupu.

Apelacioni sud u Beogradu je 2014. pravosnažno oslobodio pripadnike takozvane „Gnjilanske grupe" Oslobodilačke vojske Kosova optužbi za zločine nad Srbima i nealbancima na području opštine Gnjilane od juna do kraja decembra 1999. godine.

„Tvrdim da je to koruptivna stvar i da su Albanci kupili tu presudu i prava je sramota da sudija Majić još uvek bude sudija Apelacionog suda, a kamoli da nastupa u javnosti posle takve sramne presude, koju je doneo na štetu Srba (...) i čovečanstva uopšte", rekao je Rističević.

Poslanici su i u četvrtak, umesto o predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika suda u 114 sudova, jer im je istekao mandat, uglavnom raspravljali o „slučaju Majić"

Ovo nije prvi put da se van sudnica i pravosudnih diskusija pominje lik i delo Miodraga Majić.

U januaru je predsednik Vučić, takođe, povodom kritika ovog sudije na pooštravanje mera kaznene politike, ocenio da „on svima soli pamet, a ide u ambasade po mišljenje".

Ko na šta ima pravo?

Ustav Srbije garantuje nezavisnost sudija u vršenju sudijske funkcije. Sudija je „potčinjen samo Ustavu i zakonu".

„Svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen", stoji u najvišem pravnom aktu.

Prema važećem zakonu, rad svih sudija i predsednika sudova vrednuju komisije Visokog saveta sudstva, VSS.

Sudski poslovnik, dalje, nalaže svim sudovima da redovno dostavljaju Ministarstvu pravde izveštaje o radu svih sudija.

Vrednovanje rada sudija mogu obavljati samo komisije VSS-a, dok Ministarstvo pravde od sudova dobija redovne izveštaje o njihovom radu.

Ustav garantuje i slobodu govora narodnim predstavnicima u parlamentu.

„Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije", navodi se u Ustavu.

Trula jabuka i kanonada

Nakon što poslanik sudiju optuži za korupciju, Majić kaže da bi trebalo da ili neko od nadležnih pokrene istragu protiv sudije, ili da se poslaniku pošalje poruka da takva vrsta obraćanja nije dozvoljena.

Međutim, nije se desilo ni jedno ni drugo.

On kaže da ovo potvrđuje ono što on godinama govori - da sudska vlast, kao treća grana vlasti pored zakonodavne i izvršne, u Srbiji ne postoji.

„Kakva podela vlasti u situaciji kada zbog nečega što je neko rekao, vi prolazite ovakvu kanonadu - očigledno organizovanu sa najtežim optužbama".

Uveren je da njegove stavove dele brojne kolege.

„Zato smatram da je ovo davanje jasnog signala drugima- kako će proći svako ko se usudi da nešto slično izgovori", ističe Majić.

Tu je, kaže, na delu i dodatno disciplinovanje pravosuđa.

„To rade kako ne bi trula jabuka, u vidu moje malenkosti, pokvarila ostale", ironično poručuje sudija.

Predsedavajući Odbora za pravosuđe i član VSS Petar Petrović, pak, tvrdi da u Srbiji ne postoji pritisak na pravosuđe.

„To su malo naduvane stvari u dnevno-političke potrebe, skoro sam siguran da je to tako. Sudije su nezavisne, čak i predsednici sudova ne smeju da utiču na njih", kaže Petrović za BBC.

Milojević: Pale su krupne reči

Dragomir Milojević kaže da su neprimerene reči upotrebili i poslanici, ali i Majić.

„Ne postoji slučaj Majić, ne bih dizao to na taj nivo. Pale su krupne i možda neprimerene reči i u Skupštini i u Utisku nedelje, išlo se na lično, što možda ne bi trebalo, ali i on je lično učestvovao u politički obojenoj emisiji. Ipak, nikome ne možemo zabraniti da priča", kaže Milojević.

Koliko imamo moralnih, obrazovanih sudija, toliko ćemo i imati nezavisnosti sudstva, smatra on.

„Mene lično, sve ovo ne plaši, ali neko može da se uplaši", ističe Milojević.

Dodaje da se i pre suđenja često govori da je neko ubica, a da sudijama nije lako kad je neko tako unapred kvalifikovan.

Ima, kaže, 2.500 sudija, nisu svi „na kalup napravljeni", svako različito reaguje.

„Sigurno nije prijatno da čujete takve stvari".

„To jeste u neku ruku pritisak, prikriveni, posebno kad priče ili feljtoni o sudijama izlaze u novinama. VSS se o tome nije oglašavao, jer bismo morali svaki drugi dan to da radimo, mada je to možda i naša greška", napominje sudija.

Očekuje da bi i on mogao da dođe na udar kritika, ali to pripisuje „životu javne ličnosti" - svako ko radi javni posao, mora biti spreman da bude izložen kritici, zaključuje Milojević.

Kako ovo utiče na one koji tek treba da postanu sudije?

Situacija u kojoj se našao sudija Majić oslikava društveno - politički kontekst u kom se naše društvo danas nalazi, kaže za BBC mladi pravnik Nikola Aleksić.

„To je situacija stalnih napada onih koji se usude da iznesu obrazložen stav koji je u suprotnosti sa vladajućom strankom", navodi Aleksić.

On dodaje da je Majić najpozvaniji da javno komentariše zakonske tekstove koji dolaze iz domena krivičnog zakonodavstva i to svaki pravnik zna to je njegovo pravo a i obaveza po Ustavu RS.

Aleksić smatra da se ovim napadima predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti šalje jasna poruka i disciplinuje struka.

„Poručuje se svima, mi smo vlast - u svakom smislu te reči", ističe Aleksić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 05.24.2019)