Tunel pun blata

Zapis, možda, o anikoničnom snu, jer se metafora može ponekad nametnuti i bez prateće slike, pogotovo što su slike iz onog vremena bile suviše određene i još takve da bi ih svako normalno ljudsko biće od sebe sa užasom odagnalo. Pa ipak, zahvaljujući Miloševićevoj televiziji, preko koje se i te kako trgovalo leševima, uživanje u scenama užasa bilo je, i zadugo ostalo, neka vrsta društvene zabave za šefa države, za njegovu familiju, za političke