Аналитичари: ЕУ политиком условљавања ненамерно прави јаке лидере у региону (ВИДЕО)

Политика условљавања ЕУ не даје најбоље ефекте на Западном Балкану, а сигурно не тако добре као у претходним проширењима, и док се земље региона формално усклађују са правним тековинама ЕУ, њихов демократски учинак стагнира или чак назадује, оценили су данас аналитичари.

На скупу "Политика условљавања ЕУ према Западном Балкану - Подршка демократији и владавини права (?)" истраживачица са Швајцарског федералног института за технологију (ЕТХ) у Цириху Наташа Вунш рекла је да политика условљавања само појачава ефекат "заробљене државе" што је пак кључна препрека за даљи демократски процес Западног Балкана.

Она је данас на скупу у ЕУ инфо центру представила своје истраживање на ту тему и говорила о тези да је политика условљавања ЕУ на Западном Балкану ненамерно допринела консолидацији феномена "заробљавања државе".

Главно питање за њу је због чега долази до парадоксалне ситуације да ниво демократије пада док се истовремено формално испуњавају захтеви и напредује у ЕУ интеграцијама.

Објашњење за то, према њеним речима, може се тражити у моделу иницијатива споља по принципу трошкови-користи, у националном идентитету и у извесној мери "конфликтном" циљу стабилности у односу на демократију.

И председник УО Центра за европске политике (ЦЕП) Срђан Мајсторовић указао је да су истраживачи дошли до резултата да политика условљавања ЕУ какву данас препознајемо не даје најбоље ефекте и да је, нажалост, доказ за то случај Србије, што показује и недавни Извештај ЕК о напретку у европским интеграцијама.

"Политика условљавања не утиче на демократизацију кандидата у процесу евроинтеграција, чак напротив, резултати истраживања показују да ЕУ ненамерно својом политиком условљавања креира своје омиљене партнере у региону, јаке лидере који се представљају као гарант стабилности, а науштрб стабилности и функционалности демократских институција", рекао је Мајсторовић.

Он је рекао да то показује и овогодишњи Извештај о напретку, где је евидентно да нема напретка када је у питању политички критеријум и да реформе које треба да буду суштина приступања не напредују брзином којом би могле.

"То доводи у питање и функционалност политике условљавања ЕУ и указује на потребу да се у Србији отвори дијалог на тему шта даље, да ли је то искључиво приступање у смислу заузимања столице или су то реформе које је неопходно испунити, превасходно владавине права, функционисања демократских институција и свега онога што је прилично негативно оцењено у извештају (о напретку)", рекао је Мајсторовћ.

Према његовим речима, политика условљавања какву данас познајемо има своје недостатке у два аспекта - перспектива чланства Западног Балкана у ЕУ није толико извесна да би та политика била ефикасна а, с друге стране, то изазива реакцију на страни самих кандидата тако што владе у региону анализирају трошкове реформи неопходних у евроинтеграцијама.

"У овом тренутку мањак напредовања Србије у евроинтеграцијама указује да је влада израчунала да су трошкови реформисања политичког система, изградње демократских институција, функционалног судства, већи од добити која је неизвесна, имајући у виду неизвесност процеса приступања ЕУ", рекао је председник УО ЦЕП.

Извршни директор Фонда за отворено друштво Милан Антонијевић рекао је на скупу да теза Наташе Вунш пружа поглед са стране људи који изучавају односе Брисела и Београда и на начин како ће се та политика мењати после европских избора.

Како је оценио, резултати европских избора су такви да ипак дају нову шансу за регион да на другачији начин формулише активности, као и за "јачи одговор" цивилног друштва.

Координаторка Националног конвента о ЕУ (НКЕУ) Наташа Драгојловић истакла је да се, од ЕУ Стратегије проширења на Западни Балкана до 2025, врло мало разговарало о томе колико су за то спремни с једне стране ЕУ а с друге кандидати.

Она је истакла и да није до краја преиспитан негативан утицај условљавања и оштрог и строгог приступа с једне и "гледања кроз прсте" неким кандидатима с друге стране.

Драгојловић сматра да тек треба да се преиспита "да ли процес евронтеграција утиче повољно или неповољно на развој демократије у државама које још нису достигле свој пуни демократски потенцијал, које су тзв. фасадне демократије, државе у транзицији у којима нису до краја изграђене институције које могу да гарантују владавину права".

Када је реч о реакцијама неких из ЕУ на тезу Наташе Вунш, оне су, како је рекла истраживачица ЦЕП Сена Марић, биле уздржане, чак помало негативне, иако ту анализу, истакла је Марић, треба схватити као допринос дијалогу.КОМПЛЕТАН ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ

(Бета, 03.06.2019)