Da mu u večnosti pevaju ptice

Nad odrom Danila Kiša ispred kapele na Novom groblju, u neobičnoj jesenjoj bezvetrici, opadalo je lišće u ono sasvim nestvarno predvečerje 19. oktobra miholjskog leta gospodnjeg 1989. Na stepeništu kapele hor, kroz njihovo anđeosko Aleluja, aleluja, slava tebje Gospodi... proleluja poneki list sa raskošne krošnje jasena ili kakvog sličnog drveta tu nad odrom, tek da nas podseti da Svi mi padamo, i da: Pad u svakom od nas živi neizbežno, da: ipak