Прелазила је улицу, не гледајући у мом правцу

Седим и пушим. Пролази минут за минутом. Пролећно сунце обасјава прозор и ја жмиркам. Сунце се скрива за димњак куће преко пута и сенка димњака клизи по крову, прелеће улицу и прекрива ми лице. Присећам се како сам јуче у ово време седео за столом и писао причу. Ево је: хартија на коцке и на њој написано ситним рукописом “Чудотворац је био висок”. Погледао сам кроз прозор. Улицом је ишао инвалид са механичком ногом и гласно лупао ногом и