Čovek koji je nestao u Istanbulu
Danas 17.06.2019 | Piše: Eugen Šuljgin
Arhipelag magazin Kad stari ljudi znaju da se približio kraj, osete snažnu potrebu da pakuju kofere, zar ne? A da li je sve što sam ispričao Marti baš sasvim istina? Ja sam sada ovde, a moj vrt je beskrajno daleko. Moj zarasli vrt koji mi je tako drag, kojim sam dugo godina negovao.
A koliko sam se tek trudio da nađem žutu boju za kuhinjske zidove koja bi bila apsolutno iste nijanse kao zidovi Moneove kuhinje u Živerniju. Koliko dugo može trajati ista bol? Da li je ono što sam juče osećao za govornicom identično ovome što doživljavam sada, kad jezik mojih misli napipava bolnu spoznaju? Na pozornici nisam mogao disati, skoro sam se srušio, fizički, umalo se nisam srušio na sceni. Baulja natrag u krevet, psuje. Zašto je popio
