“Beograd je tužan bez Đuze, Pere Kralja, Josifa Tatića, Gage Nikolića, Ljube Tadića, Madžgalja, Glogovca, a tek bez Miše Janketića…”: Boris Liješević za novi Nedeljnik

Prepoznao sam u tom komadu vreme u kome živimo, ljude potonule u apatiju, ravnodušnost, iscrpljene od despotizma, tiranije, korupcije, koji prihvataju modele koje im nameće vlast, nemajući načina da se odupru i suprotstave, i pristaju na ono što im vlast nudi kao modus vivendi. Pristaju i gube svoja obličja ljudskosti, morala, pravičnosti, poštenja, bunta. Postaju ljudi bez stava, sa jedinom idejom da pobuna prođe mimo njih, da ih borba zaobiđe, kaže reditelj Boris