Zovite Ekrema
Danas 30.06.2019 | Piše: Svetislav Basara
Doguzeljasmo nekako i do kraja ove uzavrele sedmice, uglavnom posvećene kolektivnoj psihoanalizi i sholastičkim raspravama na temu ko ima moralno pravo da Danilu Kišu dodeli status počasnog građanina (ostalo je nejasno da li uz status ide i stan, tj. grob u Subotici) a ko ne, sledstveno nemadoh vremena za praktikovanje mog omiljenog starog srpskog zanata – plajpičenje političkih persona dramatis (bez obzira na boju).
Budući, međutim, da gorepomenute persone nisu napravile pizdarije vredne pomena – ili su meni, ako ih je bilo, promakle – ne preostaje mi ništa drugo nego da se latim proverenog subotnjeg zanata – kulture, uključujući i političku. Danas ćemo, dakle, govoriti o kulturi imitacije, tako karakterističnoj za provincijalnu sredinu poput naše, koja – pretpostavljam da bi Jung tako postavio stvar – svoje teške komplekse (ranije smo ih zvali praziluk u guzici) pokušava da
