Жељезничка станица

игра крик лом котрља се чујем на клупи ипак шта је то? Нерви су тишине у тренутку сечене читај спокојно облетања новине гледају ко пролази не знам да ли сам сам светлост ослушкује али са које стране и зашто лет птице која гори моја је мушка снага под сводом тражим склониште у пламтећем дну по коме лете рубини своју душу дао сам камену белом богу без рекламе сажетом и мудром у пријатељству ред рећи: бол огња зацрнио је моје очи и ја их бацих у слап отићи види