Pismo dece još nerođene. Čita Henrik Ibzen
Danas 12.07.2019 | Piše: Zlatko Paković
Dok se jedni okreću u grobu, drugi se okreću na vlasti, u ozračju istih sveštenika teologije mržnje, straha i ubijanja, već trideset i kusur godina.
Ruke tih inspiratora – akademika, pesnika, duhovnika – čiste su, jer su oni samo besedili i pisali besede, a te su lepo sročene besede, bez psovke, inicirale masovna klanja nevinih, proterivanja, silovanja… NJihove savesti su mirne, namirene bankovnim saldom, ugledom u društvu i uticajem u državi. Umesto njih, stide se nevini – nedužne jede živi sram. I mi, još nerođeni, treba da se rodimo ovde gde živi još samo sram nedužnih? Ovde su sad i galama i gužva mrtvi, i
