Писмо деце још нерођене. Чита Хенрик Ибзен
Данас 12.07.2019 | Пише: Златко Паковић
Док се једни окрећу у гробу, други се окрећу на власти, у озрачју истих свештеника теологије мржње, страха и убијања, већ тридесет и кусур година.
Руке тих инспиратора – академика, песника, духовника – чисте су, јер су они само беседили и писали беседе, а те су лепо срочене беседе, без псовке, иницирале масовна клања невиних, протеривања, силовања… Њихове савести су мирне, намирене банковним салдом, угледом у друштву и утицајем у држави. Уместо њих, стиде се невини – недужне једе живи срам. И ми, још нерођени, треба да се родимо овде где живи још само срам недужних? Овде су сад и галама и гужва мртви, и
