Utehe ovde nema

Niko neće biti ivica mog puta. Nek tvoje cveće samo svene. Moj put teče i ide sam. Dve ruke premala su kupa. Srce je premalen brežuljak da se na njemu otpočine. Ja uvek živim, znaj, na žalu i pod cvetnom kaskadom mora, Misir se pruža pred mojim srcem, Azija se razdanjuje. Jedna mi ruka uvek u vatri. Krv mi pepeo. Prolazeći pored kostiju, pored grudi, jecam za tirenskim ostrvima: svane dolina s belim jablanima, Ilisos, obala u livadama, Raj i Adam i jedna zemlja od