Радозналост је убила мачку
Данас 14.07.2019 | Пише: Ханибал Ковач
Људи, сећања: Ханибал Ковач Одрастао сам у једној познатој уметничкој фамилији * У школи сам био класични дислексичар * Никада нисам научио да читам, онако како се чита * Селили смо се из града у град, мењали смо позоришта, имали велике станове, добро се живело *
Несвесно сам тражио пут из сопственог кукавичлука и страха * Не знам зашто али су ме врло брзо сви окарактерисали као „безнадежан случај“ * Животарио сам уз срећну околност, да су ме бесомучно јуриле девојке и жене. ***текст*** Пробуђен сам из сна у сан. Звучи као оксиморон али, тако се десило! Спавао сам са ваздушним оковратником, сном безбрижног путника на летовање у Грчку, са намером да уз купање мало погледам и Олимпијске игре, те 2004. године. На граничном
