Kad se pomešaju muzika i politika: Čiji su nastupi na ovim prostorima (ne)poželjni

Emitovanje spota Svetlane Cece Ražnatović u programu namenjenom manjinama bio je dovoljan razlog da Agencija za audiovizuelne medije Albanije upozori albansku javnu radio-televiziju RTSH.

Kako je navedeno, Ceca je mnogo puta imala antialbanske istupe protiv Kosova, a njene pesme su, kako se tvrdi, „inspirisale zločine u Bosni i Hercegovini i na Kosovu", preneli su albanski mediji.

Ovo nije prvi put da se politika i muzika pomešaju na ovim prostorima.

„Politika se u sve meša, pa nije nelogično da i ako muzika zasmeta visoko patriotskoj, moralnoj poziciji političara, bude zgodna za to", priča muzički kritičar Petar Janjatović za BBC na srpskom.

• Sve što ste želeli znate o Evroviziji 2019.
• Radio u Srbiji: Ljubav, „kolekcionari dobrog zvuka“ i džuboks
• Muzika pod beogradskim nebom

Priča da je pre petnaestak godina bio u Tirani i da su ga svi Albanci koje je upoznao pitali kada će da dođu Goran Bregović i Ceca.

I muzički kritičar hrvatskog Jutarnjeg lista Aleksandar Dragaš saglasan je da je reč o izdvojenim slučajevima.

„Na ovim prostorima baš svega ima"

Osim nepoželjne Cece u Albaniji, ovih dana je izgleda Bajaga ponovo nepoželjan među hrvatskim ratnim veteranima.

Početkom jula takozvani „branitelji" pobunili su se pred nastup Momčila Bajagića Bajage i njegovog benda na festivalu u Pločama.

Zbog pobune „branitelja" u avgustu prošle godine otkazan je nastup Bajage i instruktora na Danima piva u Karlovcu.

Hrvatski bend Hladno pivo pozvan je tada da nastupi umesto njih, ali je odgovor frontmena Mileta Kekina bio „ne, hvala".

I baš kao što u jednoj pesmi Kekin peva da „na ovim prostorima baš svega ima", miksa muzike i politike ima baš svuda.

Navijačka psihologija kriva je za to što je i danas, mnogo godina nakon Bajaginog nastupa u Republici Srpskoj, koji se smatra problematičnim, razlog za nečiju pobunu protiv nastupa u Hrvatskoj, smatra Petar Janjatović.

„Ovo danas su samo ostaci te psihologije", priča Janjatović za BBC na srpskom.

„Dovoljno je da je neko devedesetih godina napisao kako Bajaga podržava Republiku Srpsku ili tako nešto pa da se to do 2019. razvlači. Njima to odgovara. Ne zanima ih da li je to tačno ili nije, odgovara im da šire mržnju i svaki povod je dragocen i idealan."

Ubrzo nakon otkazivanja nastupa u Karlovcu, Bajaga i instruktori nastupili su u Sisku, Varaždinu, kao i u zagrebačkoj Areni.

„Koliko ja znam, ne postoje nikakve zvanične zabrane bilo kog nivoa vlasti o nečijem nastupu", kaže Aleksandar Dragaš.

„Ovo sa Bajagom bio je izdvojeni incident, jer se insinuiralo da je on za vreme rata nastupao na teritorijama koje su u to vreme bile pod ingerencijom SAO Krajina."

Dodaje da je u ovakvim situacijama više reč o proceni lokalne zajednice da bi možda moglo da dođe do bezbednosnih rizika, pa se od nečijeg koncerta odustaje.

Ceca i Bora Čorba - persone non grate

I dok je jedan Bajagin koncert otkazan, a drugi uspešno održan, Dragaš smatra da bi do zabrane moglo da dođe jedino ukoliko Svetlana Ražnatović ili Bora Đorđević odluče da nastupe negde u Hrvatskoj.

Ta dva imena - Bora Đorđević i Ceca Ražnatović - su persone non grate u Hrvatskoj, kaže Dragaš.

„Siguran sam da u Hrvatskoj ima ljudi koji bi otišli na Borin koncerta, ali mi je razumljivo da osoba sa tako radikalnim stavovima bude na neki način zabranjena.

„Isto tako mi je razumljivo da Ceca bude napoželjna zbog veze sa Arkanom."

Ceca se, kaže, u Hrvatskoj dosta sluša i siguran je da bi mnogi otišli na njen koncert ukoliko bi se održao.

Ona je više puta izjavljivala da nikada neće nastupiti u Hrvatskoj zbog brojnih neprijatnosti, pretnji, kleveta koje je doživela od pojedinaca, ali da su njeni fanovi iz te zemlje uvek dobrodošli na koncertima u Sloveniji, Srbiji i Bosni.

Ražnatović je 2014. godine održala koncert na sarajevskom stadionu Slavuj, prvi u Bosni i Hercegovini nakon 20 godina.

Dva-tri nepoželjna imena

Dragaš kaže da u svim državama koje su nastale nakon raspada Jugoslavije postoji dvoje-troje muzičara koji bi u nekoj od država bili nepoželjni.

„Ne znam šta bi se dogodilo kada bi Tompson odlučio da nastupi u Srbiji - da li bi bio zabranjen ili ne", kaže Dragaš.

Pre nekoliko godina, podigla se prašina oko nastupa Dina Merlina u Beogradu.

Međutim, ovaj bosanski pevač je održao tri koncerta u Beogradskoj areni na kojima nije zabeležen nijedan incident.

„Razne patriote bile su očajne kada je Dino Merlin prodao tri Arene u Beogradu, ne shvatajući da je to najjednostavniji zakon tržišta", kaže Janjatović.

„Postoje ljudi koji vole takvu muziku i spremni su da je plate. Svaka vrsta lične uvređenosti na tu temu je besmislena potpuno", dodaje.

Ko je gde (bio) nepoželjan

I dok je Bajaga u Karlovcu bio nepoželjan, nastup u Areni u Zagrebu dobro je prošao.

Tamo je pevao i Željko Joksimović prošle godine, a uskoro će nastupiti i Lepa Brena.

Breninom koncertu u istoj toj dvorani pre deset godina protivili su se „branitelji", ali je ona uprkos tome nastupila.

Njen nastup u Osijeku otkazan je dve godine kasnije zbog pritiska javnosti.

Ana Nikolić je otkazala koncert u Sarajevu u aprilu 2015, pošto navodno nije platila porez. Njen koncert je četiri godine ranije otkazan u Dubrovniku, zbog oštrog protesta učesnika takozvanog domovinskog rata.

Aca Lukas je 2016. godine zbog burnih reakcija javnosti morao da otkaže nastup na zagrebačkom Rajanfestu.

Nasledstvo devedesetih

Incidenata je bilo tokom devedesetih, saglasni su sagovornici BBC-ja, ali se to promenilo u međuvremenu.

„Tokom devedesetih su na primer KUD Idijoti sa Partibrejkersima nastupali u Sloveniji, pa je Hrvatska glazbena unija slala dopise klubovima da im se ne organizuju nastupi jer, pobogu, sviraju sa Srbima", kaže Janjatović.

„Kojoti iz Zagreba svirali su isto sa Brejkersima, pa im je bilo zabranjivano da nastupaju", kaže.

Aleksandar Dragaš je u to vreme sarađivao sa Kojotima i kaže da je neko kratko vreme bilo problema, ali da se sve brzo rešilo.

„Jedna je stvar to posmatrati u diskursu ratnih devedestih, a potpuno druga posmatrati danas", priča Dragaš.

„Neću da se vraćam u devedesete i vreme rata, kada je takvih zabrana bilo. To je bilo i prošlo. Poslednjih dvadesetak godina toga nema."

Kada je ubrzo nakon pada Slobodana Miloševića u oktobru 2000. godine organizovan koncert Darka Rundeka u Beogradu, bilo je anonimnih prijava da bi moglo da bude „gužve", ali se ništa nije dogodilo, priseća se Janjatović.

„Ne vidim nijedan razlog zbog kog bi neko u Srbiji zabranjivao koncerte Rundeka, Hladnog piva ili Parnog valjka ili zašto bi neko u Hrvatskoj zabranjivao koncerte Partibrejkersa, Električnog orgazma, Repetitora", zaključuje Dragaš.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 07.18.2019)