Kako sam prodala porodično zlato da bih otišla na poslednji koncert Ejmi Vajnhaus, jedine žene koja me je razumela

Bio je neki zlatni lančić koji sam dobila na krštenju, tanan, sa krstićem, a i njega sam izgubila kao mala jer sam se njime igrala. Sećam se da sam, a tad već nisam više bila toliko mala, odlazila kod nekih drugarica i da su one uvek pozajmljivale od svojih majki neke alke i imale svoje zlatne orglice i još gomile nekakvog nakita u nekakvim kutijama i kutijicama na noćnim stočićima ili skrivenim na dnu ormara i uvek mi je to bilo čudno. Nisam shvatala čemu to