Интервју Сандра Силађев: Тугу мораш да оџивиш, да пустиш да се догоди и да прође

Њен живот је воз. Машиновођу познаје и пише му име великим словом. Сама управља локомотивом и мења трасе. Ретко кад кочи. Колосек јој је брз, пруга далека. Путоказ јој је уметност. Циљ слобода. Вагони пуни смеха и глуме. Кроз прозор, увек, баца речи. Да се чују. На станицама људима поклања диње. Зашећерене оптимизмом, емоцијама, истином, хумором. Поклања им и загрљај. Онај најјачи. Без речи. Увек носи хаљине. Никад не носи лаж. Можете је наћи једним