Portret ubice u mladosti

Sreli smo se u gradskom tesnacu, gde se svako svakom unosi u facu, pa se strašno grče na mračnome placu A beše lep taj čovek mlad, strašno baš lep, k’o nad minskim poljem, crnih lala sad Od vreline kad mu dođe, i upadne u podobije, tad može sve da zbriše, da popali sve i pobije O ukoljicama je razbijao stereotipe, nož moralnog kompasa, niz struje je puštao drugačije, taj neokortikalni hermesovski dasa Bio je faca, steroid-stas, Marlijev friz, zbog kog su klinke