Лунарни обрт
Данас 26.07.2019 | Пише: Светислав Басара
Вековни, од стране српских држава издашно субвенционисани скептицизам – додатно компликован пословичном непрејебивошћу – гледе свега „што није српско“, а нарочито свега оног што се не уклапа у српска сматрања шта може (и шта сме) да постоји, шта не, шта је могуће шта пак немогуће, један је од главних узрока што у Србији упорно опстају ствари које не би требало да постоје и које су на другим местима немогуће.
Отуда је саморазумљиво што је искрцавање човека на Месец – које ових дана помпезно слави педесетогодишњицу – у већинској СР Србији моментално „оцењено“ као шала, комика, ујдурма и намештаљка. Говорим ово из прве руке, као шеснаестогодишњак сам лично присуствовао рађању српског лунарног скептицизма, мислим да сам у једној од колумни већ и писао о томе. За разлику од непросвештених сеоских и паланачких маса, које су на вест о човековом закорачивању на
