Hamlet

Žamor zamrije. Izađoh na scenu. Naslonjen na dovratak kulise U odjeku slušam udaljenu u životu šta će desit mi se. Kroz tisuće dogleda se tmina Sabrala i samo na me pada. Ako može, abba, tvoga sina Neka mine čaša jada. Tvoju čvrstu zamisao štujem, Primam rolu, u koju me vodiš. Al sad tu se drama druga snuje I ovaj me puta oslobodi. Al ne mijenja scena redoslijed se I dolazi rasplet neumoljiv. Sam sam. Sve u farizejstvo grezne. Živjet život - nije prijeći poljem.