Pogrešan voz
Danas 31.07.2019 | Piše: Svetislav Basara
Gvozdeno je pravilo da društva koje ne znaju kud udaraju – a naše je tradicionalno jedno od takvih – egzistencijalni minimum stabilnosti i funkcionalnosti postižu pseudoreligioznim okupljanjem oko neke mana ličnosti (srpski – vožda), koja udarnički zna da ne zna kud udara. (Obavestite se na Vikipediji šta je to „mana ličnost“).
Nemanje pojma kud se udara dodatno se komplikuje u sredinama u kojima politička bajagi „alternativa“ (motivisana jedva prikrivenim alter egoizmom) isto toliko (možda i manje) nema pojma kud udara, ali tvrdi da bi znala bolje da ne zna kud udara od vladajućeg neznanja kud se udara. Kvaka je u tome što bolje ne može. Kad se ne zna kud se udara, sasvim je svejedno kud se udara, kao u onom poslovičnom slučaju ulaska u pogrešan voz u kome je polazna stanica prava, ali
