Može se pisati samo kao Rable, Po, Hajne, Rasin, Gogolj – ili nikako

On, Miloš, slučajno kao i svi oni (književnici jedne škole, vaspitani na „društvenoj“ problematici), doživljava borbe, muke, sumnje, koje su bile potpuno nepoznate ranijim piscima. Rable pojma nije imao o tom, da li je „istorijski“ ili „nadistorijski“. Nije nameravao da se bavi „apsolutnim spisateljstvom“ ni da bude poklonik „čiste umetnosti“, kao ni – obrnuto – da iskazuje svoju epohu, uopšte nije nameravao ništa, pošto je pisao kao što dete kaki pod žbunom da bi