O uživanju u mržnji

Evo pauka kako mili po otiraču poda sobe u kojoj sedim (ne onoj koja je tako lepo poslužila kao alegorija u izvrsnim Paukovim nitima, nego u drugoj od iste okrepljujuće vrste); on grabi ne mareći, užurbano hita, nevešto se spopliće ispred mene, i zaustavlja se – on vidi ogromnu senku pred sobom, i ne znajući da li da se povuče ili da nastavi, proučava svog ogromnog neprijatelja – međutim, kako ja ne mrdam i ne zaskačem zalutalog nevaljalca, kao što bi on zaskočio