Међу мртвима се осјећам боље

Сам, без мајке и сестре које су у то вријеме, од демилитаризације до пада енклаве, биле у Тузли, повјеровао сам у то да се човјек налази у константом стању рата, пажњу потребну да би преживио нико од нас није разасипао на емоције, на оне обичне људске ствари попут суосјећања, солидарности, разумијевања. Скоро сви наши односи са другим људима били су условљени тиме што смо могли добити заузврат и тиме колико ће то унаприједити циљ свију нас, да Сребреницу