Čitaj kao što je napisano, a piši kao što si pročitao
RTS 17.08.2019
„Samo za mene rodio se Don Kihote, i ja samo za njega: on je umeo delati, a ja pisati, i samo nas dvoje jedno smo za drugo“ – čuvene reči kojima Migel Servantes završava drugi deo svog „Maštoglavog viteza Don Kihota od Manče“ i kojima pokušava da zada konačni udarac drskim „lažnim“ piscima. Tačnije, jednom lažnom piscu, izvesnom Alonsu Fernandesu de Aveljanedi, koji je dao sebi za pravo da napiše svoj nastavak „Don Kihota“. Kako se zapravo u svetu fikcije može utanačiti šta je pravo, a šta je lažno, i za
Slučaj Lažnog Don Kihota jedan je od najznačajnijih plagijata u istoriji zapadne književnosti, jer je u velikoj meri upravo plagijat uticao na to kako će sam Servantes završiti svoje veliko delo. Tokom čitavog drugog dela ovog romana, Servantes se obračunava sa Aveljanedom, a konačno odlučuje da usmrti svog glavnog junaka „kako ga niko ne bi terao da izlazi iz rake gde stvarno i uistinu leži opružen koliko je dug, nimalo kadar da započne treći čin i izađe još
