Читај као што је написано, а пиши као што си прочитао
РТС 17.08.2019
„Само за мене родио се Дон Кихоте, и ја само за њега: он је умео делати, а ја писати, и само нас двоје једно смо за друго“ – чувене речи којима Мигел Сервантес завршава други део свог „Маштоглавог витеза Дон Кихота од Манче“ и којима покушава да зада коначни ударац дрским „лажним“ писцима. Тачније, једном лажном писцу, извесном Алонсу Фернандесу де Авељанеди, који је дао себи за право да напише свој наставак „Дон Кихота“. Како се заправо у свету фикције може утаначити шта је право, а шта је лажно, и за
Случај Лажног Дон Кихота један је од најзначајнијих плагијата у историји западне књижевности, јер је у великој мери управо плагијат утицао на то како ће сам Сервантес завршити своје велико дело. Током читавог другог дела овог романа, Сервантес се обрачунава са Авељанедом, а коначно одлучује да усмрти свог главног јунака „како га нико не би терао да излази из раке где стварно и уистину лежи опружен колико је дуг, нимало кадар да започне трећи чин и изађе још
