Deda Vidoje i unuka Dunja umetnici lepih reči

Već petnaestak godina je u penziji. Tako računa i vreme od kada je počeo da piše pesme i zdravice. Voli da svaku prilagodi posebnom događaju, pa ih kazuje na krsnim slavama, saborima ili drugim veseljima. Često, uz rad ili u šetnji zapiše poneki stih. „Da li na planini, da li u autobusu, da li na svadbi ili krsnoj slavi negde na papirić i to stoji, pa onda sklapam i konačnu verziju pesme ne mogu bez trideset dana, možda i više to traje. I onda kad je sklopim onda