Константиновићеви парадокси
Данас 31.08.2019 | Пише: Иван Миленковић
У време када Константиновић пише и објављује Философију паланке, француску (а тиме и европску) сцену преплавио је најснажнији филозофски талас двадесетог века: Жил Делез пише и објављује Разлику и понављање и Логику смисла, Жак Дерида О граматологији, а Речи и ствари Мишела Фукоа, објављене три године раније, живе својим пуним филозофским животом.
На први поглед реч је о два супротстављена и узајамно непомирљива филозофска израза: Константиновић пише псеудо-хегелијанским језиком, Французима је Хегел један од главних непријатеља; Константиновић говори о творачкој субјективности, Французи се обрушавају на субјекта и субјективност; Константиновић говори о угроженом хоризонту смисла (као кризи идеја), Французи разарају идеју смисла (који претпоставља идеална значења, или макар идеолошку инерцију). Тако је,
