More ima bezbroj lica

More ima bezbroj lica. Zna se dogoditi da sve izgleda idealno. Tu je povoljna temperatura, boja je modra, sunce je na mjestu. Sve je tu, ali meni se ne ulazi. Osjetim nešto prijeteće, nešto gunđajuće, sebično u vedroj ljetnoj slici, ne znam, zaista ne znam što, pa uđem, zamahnem par puta i brzo izađem. U čemu je stvar? Možda je to samo moje stanje uma pa mi ga more, kao ogledalo, vraća. S druge strane, znam mu se približiti i pomisliti: ”Bože, moram odmah ući u