Najednom je banula glad
XXZ magazin 04.09.2019 | Milan Dedinac
Staze kojima stiže uvek su iste
Najednom je banula glad s velikim očima - al' kako je samo prošla kroz straže i žice guste? - pa je naredila sofre u snovima našim i noćima, a ostavila dane oglodane i puste. U logoru je zinula glad i sad, mesto nas, svaku hranu proguta. Zaboravila je za sobom samo kost i jad da smrt za njom ne luta. Kad je stigla, sve kapije širom morale su da se otvore, za tren oka sav je logor pomela, i sad, sem peska dole i neba gore, ničeg drugog i nije do praznih naših tela.
