Климатске промене: „Смртна пресуда“ за лед Гренланда

Само током ове године, Гренланд је изгубио довољно леда да подигне просечни глобални ниво мора за више од једног милиметра.

Истраживачи кажу да су „запањени&qуот; брзином отапања, као и да страхују за градове који се налазе на обалама широм света.

Један глечер на јужном Гренланду истањио се за чак 100 метара откако сам на њему послом боравио 2004. године.

• Младић сади нову шуму у селу код Чачка да би „произвела кисеоник за све нас&qуот;
• Нестало хиљаде беба пингвина на Антарктику
• Садња дрвећа - највећи светски подухвати

Зашто је Гренланд важан?

Ледени покривач Гренланда седам пута је већи од површине Велике Британије. Неки делови дебели су и два или три километра. Када би се у потпуности отопио, подигао би глобални ниво мора за читавих седам метара.

Нико не тврди да би то могло да се деси у наредних више стотина или чак хиљада година, али и мало повећање у стопи отапања у наредним деценијама могло би да угрози милионе људи који живе на ниским надморским висинама.

• Планета пред климатском катастрофом
• Грета Тунберг „упловила&qуот; на самит УН у Њујорку
• Не гори само Амазонија, пожари харају и Африком

Бангладеш, Флорида и источна Енглеска само се неке од многобројних области које су угрожене подизањем нивоа мора у последњем веку.

Острво Гренланд протеже се од севера Атлантика високо ка Арктику. Можда делује далеко, али његова судбина може да има велики утицај на обим поплава које ћемо виђати у будућности - може да измени изглед обала широм света и натера читаве заједнице људи да се преселе дубље на копно.

Један од научника који проучава ледени покривач, доктор Џејсон Бокс из Геолошког завода Данске и Гренланда (ГЕУС ), каже да га узнемирава потенцијална опасност и да особе које се баве планирањем у приобалним градовима морају да „буду спремни&qуот;.

„Сад кад почињем боље да схватам последице, заправо не могу ноћима да спавам, зато што разумем значај овог места за остатак света и утицај који може имати на животе оних на које је повећање нивоа мора већ оставило трага&qуот;, рекао ми је он.

Колико се Гренланд отапа?

Све донедавно, ледена површина углавном је била у стању равнотеже - количина снега која падне зими била је отприлике иста као количина леда која се отопи лети.

Прошле године је лед чак успео да превагне, али то је било релативно необично. У последњих 30 година, деценију за деценијом, Гренланд је био склон губљењу леда.

Или се лед на површини отопи - што пошаље бујице воде у оближња мора - или се огромни комади леда одломе са обода и отплове као санте леда које се временом отопе.

Протеклих година изгубиле су се стотине милијарди тона леда - а груби водич како то утиче на нивое мора јесте да 362 милијарде тона отопљеног леда подиже просечан ниво океана за око милиметар.

То не звучи много, али 2012. године укупни губитак Гренланда у леду износио је 450 милијарди тона, а овогодишње отапање на добром је путу да произведе исто толико или чак незнатно више, док неки истраживачи сугеришу да би могло да подигне нивое мора и за 2 милиметра.

Уз све то, морате да урачунате лед који се топи на Антарктику, плус ефекат ширење воде како се она загрева. Све то подиже ниво океана.

• Колико се брзо топе глечери на Хималајима
• Ледени изазов осваја Русију
• Пожари у Амазонији су „међународна криза&qуот;

Доктор Бокс каже да на лед на Гренланду утиче повећање просечне температуре које је недавно забележено.

„То је већ практично смртна пресуда за ледени покривач Гренланда. Како време буде пролазило, очекујемо да температуре само још више расту&qуот;, каже он.

„Дакле, изгубићемо Гренланд - сада је заправо питање само колико брзо.&qуот;

Колико се брзо мења ледени покривач?

Видео сам шта се десило на једном његовом делу. Глечер Сермилик на јужном крају острва није један од већих на Гренланду, али се сматра једним од најбрже тонућих комада леда на свету.

Да бисмо стигли до њега 2004. године, летели смо поред импозантних, високих ледених кула. Глечера су изгледали као огромни бледосиви или плави зидови који су се издизали високо над морем.

Пратили смо научника који је проверавао инструменте постављене на леду и он је био запањен кад је видео да је површина глечера опадала скоро читав метар сваког месеца.

• Отапање глечера решило мистерију нестанка стотина људи
• Ледени изазов осваја Русију

А у последњих 15 година, стопа отапања наставила се толико агресивним темпом да сада, по повратку на исти глечер, лед изгледа готово распаднуто, и много мање импресивно на хоризонту.

Џејсон Бокс иде са мном и он сакупља податке последњих очитавања. Она показују да се само овог лета глечер смањио за око, процењује се, девет метара. „То је невероватан темпо нестанка&qуот;, каже он.

Од моје последње посете, површина овог обода леденог прекривача смањила се за невероватних 100 метара преполовивши се у дебљини. Преостали лед сада је изложен релативно топлијим температурама нижих надморских висина.

Шта се дешава самом леду?

Иако Арктик вероватно замишљате као пејзаж беспрекорне белине, шокантно је колико заправо прљаво изгледа ова површина. Док ходате, делује као да сте слетели на Месец.

Постоје велике бледосиве површине и мањи делови који су много тамнији, прекривени нечим што изгледа као блато или муљ - суморан и прилично депресиван призор.

Некада се мислило да те тамне делове изазива углавном мешавина прашине и честица загађења које доносе ветрови из далеких електрана и индустријских центара.

Али од моје последње посете глечеру Сермилик, научници су дошли до важног открића да је највећи узрочник тог затамњења заправо биолошке природе - алге, микроскопски сићушне биљке, почеле су да цветају на леду који се отапа.

Површина прекривена сивом или црном, за разлику од уобичајене блештаво беле, упија више сунчеве светлости. То убрзава загревање и самим тим доводи до додатног отапања.

Ко покушава да схвати шта се дешава?

Зато што утиче на животе милиона људи широм света, Гренланд је постао центар огромног међународног истраживачког рада који обухвата сателите, извиђачке летове и експедиције на самом леду.

Америчка свемирска агенција Наса годинама је водила пројекте који истражују управо разлоге отапање леда, као и шта може да му се деси у будућности.

Те 2005. године, извештавао сам о тиму под покровитељством Насе који је дошао до важног открића о кретању леденог покривача.

Иако огромна ледена маса изгледа непокретно, она се заправо све време спушта ка обали. Тим је открио да се то кретање двоструко убрзава лети - како се отопљена вода са површине пробија до дна леда и помаже му да лакше клизи.

Друго откриће јесте да лед не отапа само ваздух, како се атмосфера загрева, већ и топлија вода која задире испод прочеља глечера. Један Насин научник ово је објаснио рекавши да има исти ефекат као да се лед налази испод фена док истовремено стоји изнад шпорета.

Џејсон Бокс и његове колеге из ГЕУС-а држе мрежу сензора на леду како би бележили промене.

Највећи изазов за научнике је разумевање механизме леденог покривача како би могли поуздано да предвиде дизање нивоа мора.

Доктор Масаши Нивано, истраживач из Јапанске метеоролошке агенције, управо се вратио са рада на терену где је сакупио податке који треба да поткрепе његове компјутерске симулације понашања леда.

„Маса леденог покривача се смањује - то је веома извесно. А ти резултати утичу на глобално подизање нивоа мора - што је такође веома извесно&qуот;, каже он.

„Али можда постоји још неколико физичких процеса које не разумемо, тако да је развијање будућих пројекција веома тешко.&qуот;

Шта на то кажу становници Гренланда?

Има само 56.000 Гренланђана и они живе у заједницама изграђеним на уском појасу земље на ободу леденог покривача.

У селу Нарсак, Кристијан Мортенсен каже ми да се глечер који је био видљив док је он био млађи у међувремену повукао, а да се чини да се санте леда „све чешће и чешће одламају&qуот; у воду.

Топлији услови омогућавају земљорадњи и, док причамо, стока пасе око нас на пашњаку поред блиставо белих комада леда који се љуљушкају у мору.

Али за неке младе Гренланђане климатске промене постале су озбиљан разлог за забринутост, делом због утицаја „њиховог&qуот; леда на друге области планете.

Нају-Терезију Хег која је управо завршила школу, инспирисала је шведска активисткиња Грета Танберг да поведе климатски штрајк у родном граду Какортоку, прелепој луци са кућама офарбаним у јарке боје.

Она описује путовање бродом до ивице леденог покривача које је било „величанствено и застрашујуће&qуот; као дан када је схватила колико воде може да се отопи.

• Да ли је могуће засадити 350 милиона стабала за дан
• Дрвеће „најбоље решење&qуот; за климатске промене

„Све то завршава у нашим водама, у мору, у остатку света и ако се тако настави, просто ће једног дана прекрити читаву земљу&qуот;, објашњава Хег.

Њена пријатељица Каролина Хартман Хансен такође страхује од последица неконтролисаног топљења леда.

„То није наша кривица; сви смо одговорни&qуот;, каже она.

Може ли нешто да се учини?

Ако су рачунице Џејсона Бокса и његових колега тачне, постоји могућност да ће још само неколико бити долазити до новог настанка леда - као прошле године - али да ће нова нормала постати више великих губитака.

Чак и уколико би се смањиле емисије гасова који доводе до глобалног загревања - као што је дефинисано у париском споразуму о клими из 2015. године - стопа топљења леда на Гренланду би и даље могла да настави да расте - иак можда мало спорије.

• Арктик у пламену - колико је ситуација лоша
• „Гренланд није на продају“, поручују Трампу
• Фотографија показује рекордно отапање леда на Гренланду
• Земља зове Бранку: Путница која сама осваја свет

Као и млади борци против климатских промена са Гренланда, научници осећају потребу да и сами нешто предузму по овом питању.

Започели програм којим ће покушати да апсорбују део угљен-диоксида који се ослобађа због летова којим долазе да спроводе истраживања; Џејсон каже да је добио критике због властитог карбонског отиска и да „осећа грижу савести&qуот;.

Близу аеродрома код Нарсака, истраживачи саде 6.000 младица Сибирског ариша, врсте дрвета које добро успева у овдашњим условима.

Они признају да десет стабала мора да расте 60 година да би упило угљеник произведен повратним летом од Лондона до Сан Франциска, али кажу да је за почетак и то нешто. Уколико током пројекта буде засађена много већа шума, могла би да „остави неког малог трага&qуот; у борби против климатских промена.

Како сећање на прошломесечни поларни топлотни талас бледи, научници одлазе са Гренланда пре доласка зимских ноћи. Сада ће покушати да предвиде шта би оштећени и потамнели ледени покривач могао да уради следеће.

Продуценти: Дејвид Браун, Роб Меги, Кејт Стивенс и Насос Стајланоу

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.05.2019)