Како су сахране постале спектакл, где је граница здравог укуса? Бакље, мотори и музика уместо плача

Уплакани људи у црнини, погнуте главе, слушају појање свештеника које се меша са плачом оних најближих. Крици гласни, ослобођени свих стега или они пригушени који су се отели свакој баријери у грлу, парају срца. А онда, језива, хладна тишина. Тако, најчешће, изгледа опроштај од оних који су нас заувекнапустили. Али, не увек... Уцвељену црну масу покуњених људи замењују неки, може се рећи и спектакуларни перформанси на гробљима. Овај тренд долази нам са