Шта мени дрво значи - Исидора Милосављевић
Курир 16.09.2019
У тренуцима када могу својим мислима пустити на вољу, кад ме притисну обавезе једног петака, одлазим у блиску прошлост.
Уђем са другарима на расцветалу пољану окружену старим крошњама дрвећа где су птице саградиле гнезда. Мириси цвећа опијају, а шум разранатих крошњи, као родитељи, чувају нас на тој заравни, слободне и распуштене, без страха од грдњи старијих: „Немој. Повредићеш се! Немој! Поломићеш се!“ И тада осетим колико мене и моје другаре природа и дрвеће хране добрим осећањима и радошћу необуздане игре, када могу раширити руке као крила и полетети. И кад урезујемо
