Кенеди је пре 59 година први искористио ТВ да победи на изборима - шта су научили српски политичари

Убедљиви, пријемчиви и насмејани демократа Џон Кенеди наспрам уморног, бледог и нервозног републиканца Ричарда Никсона.

Чак 59 година прошло је од првог уживо емитованог телевизијског дуела политичара, 26. септембра 1960.

Од вербалног двобоја Кенедија и Никсона пред ТВ камерама, политичари широм света су постали свесни - изглед и говор тела су изузетно битни за њихову професију.

„Никсон је морао да стоји иако је имао проблема са ногом, у студију су појачали грејање иако се он стално знојио и микрофон је био подешен за Кенедијев глас&qуот;, каже за ББЦ на српском Добривоје Станојевић, професор стилистике и реторике на Факултету политичких наука.

„Ово су три најпознатија трика Кенедијевих људи из тог легендарног ТВ дуела који је вероватно одлучио ко ће бити председник Америке&qуот;.

• Како је Џон Ф. Кенеди постао председник САД и одобрио свемирски програм
• 20 година у 20 секунди: Како се мењао Владимир Путин
• Фејсбук неће проверавати шта политичари пишу

Готово шест деценија касније, тим за маркетинг попут тадашњег Кенедијевог постоји у већини председничких кампања. Чак 65 одсто грађана Србије је навело телевизију као кључни извор информисања о председничким кандидатима у кампањи 2017. године, показује истраживање Цесида.

„Говор тела и тон гласа у комуникацији често значе много више од онога што заправо говоримо&qуот;, каже за ББЦ на српском психолог Жарко Требјешанин.

„Од Кенедија је сигурно учио некадашњи први човек земље Борис Тадић, који је користио телевизију да покаже одмереност, културу, шарм&qуот;, каже он.

„Али то сигурно покушава и садашњи председник Србије Александар Вучић. Његов заштитни знак су постали - благ говор, доброћудан осмех и руке у пирамиди.&qуот;

Шта је променио ТВ дуел пре 59 година

Био је то први пут да су се два кандидата на америчким председничким изборима суочила пред телевизијским камерама.

Одржана у студију у Чикагу, дебата је била прва у низу од четири колико их је било те године. Иако су анкете и истраживања јавног мњења давала предност Ричарду Никсону, након ТВ дуела подршка Џону Кенедију је почела вртоглаво да скаче.

Главне теме дуела су биле национална безбедност, супротстављање комунизму, јачање америчке војске и будућност Америке.

Пратило ју је 70 милиона Американаца, нешто мање од четвртине становника Сједињених Држава.

Иако је Никсон био активан у кампањи и путовао Америком, у студио је дошао уморан и повређеног колена, подсећа Станојевић.

„Кенедијеви људи су баш зато инсистирали да кандидати стоје када говоре&qуот;, каже Станојевић.

Са сниматељима су, постоји и легенда, успели да се договоре да се лице кандидата током обраћања зумира. Никсон је имао проблем са знојењем, па су гледаоци лако могли да виде његове крупне грашке зноја.

Никсон је одбио још један трик сценског наступа - није пристао да га нашминкају. Следећег тренутка је наспрам себе имао осунчаног Кенедија.

На тим изборама је Кенеди, кандидат демократа у 44. години, у Белу кућу ушао је као најмлађи председник САД.

„Линколн се лепо потписивао, Черчил је био говорник&qуот;

У доба масовних медија политичари попут Кенедија све више побеђују, додаје Станојевић, али каже да је „и раније невербална комуникација имала снажан удео у одлуци кога ћемо од политичара подржати&qуот;.

„Линколн је постао председник САД у 19. веку јер се лепо потписивао - што је људе тада одушевљавало, а Винстон Черчил је постао премијер својим говорима&qуот;, каже Станојевић.

• Пет српских теорија завере о Черчилу
• Тајне Марксовог Капитала
• Како ће историја судити о председнику Трампу

Сада се све мање обраћа пажња на речи, а пресудан је визуелни део, што доста говори о површности овог медија, каже професор Факултета политичких наука у Београду.

„Узрок је јасан - чуло вида је много развијеније код људи него слуха&qуот;, додаје он.

„Када особа говори, 80 одсто нашег утиска одлази на то како она изгледа, како се креће, а тек остатак иде на оно што говори.&qуот;

Ђинђић, Тадић и Вучић - Да ли можемо да научимо да се понашамо

Више од половине грађана Србије мање или више редовно прати политичка дешавања у земљи путем традиционалних медија, пре свега телевизије, показало је истраживање Цесида „Политички активизам грађана Србије&qуот;.

Чак 65 одсто њих је навело телевизију као кључни извор информисања о председничким кандидатима у кампањи 2017. године.

„У Србији дуго нисмо видели ТВ дуел, али постоји устаљен обичај да се противници дехуманизују и осуђују када нису присутни&qуот;, кажеТребјешанин.

Телевизија доспева до пет милиона грађана Србије, а следе интернет, магазини и дневне новине са неколико пута мањим доменом, резултат је истраживања агенције Ипсос о медијима у Србији 2018. године.

„Борис Тадић је прошао ту трансформацију од крутог до пријемчивог и искористио телевизију, али се Александар Вучић показао као убедљиво најбољи ђак маркетиншких стручњака од свих наших политичара&qуот;, каже психолог.

„Раније је одавао утисак запаљивог човека који брзо плане, али данас се труди да негује доброћудан стил.&qуот;

Поред свих лекција, научених говора тела и промене у тону јако је тешко, објашњава психолог, променити темперамент.

„Већина српских политичара похађа школе за невербалну комуникацију, али људи брзо уоче када је нешто научено&qуот;, додаје Требјешанин.

Кампању уочи београдских избора прошле године обележили су изразита функционерска кампања и неравноправна заступљеност листа у медијима, саопштили су из Транспарентности Србија.

Истраживања показују, каже професор Станојевић да људи пре гласају за политичаре који се више појављују у медијима.

„Вучић је некада опонашао Војислава Шешеља и симболично показивао дланове да покаже - моје руке су чисте&qуот;, каже Станојевић.

„Сада говори смиреније и спорије и мења ритам говора. Ипак, уме и да се расрди.&qуот;

Зашто нема више дуела

Политичке дуеле данас избегава и власт и опозиција.

„Када се сада сетимо ТВ дуела између Тадића и Николића, то нам данас делује немогуће организовати&qуот;, каже Станојевић, професор реторике.

„Ако неко може да се пореди са Кенедијем то је у том тренутку био Тадић, кога су чак упоређивали са славним глумцима.&qуот;

Шарм, упозорава он, није увек добра ствар у политици.

„Немали број људи био је буквално заљубљен у фигуре Бориса Тадића, Зорана Ђинђића или Вука Драшковића, али такође и Слободана Милошевића&qуот;, каже.

„Ове технике могу да буду изразито манипулативне. Поготово ако се користе у схрхе обмањивања&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.26.2019)