Интервју петком: Ана Ћурчин о музици, протестима и стримовању свог живота

Разговори са уметницима у Србији често се претворе у жалопојке - уместо о делу, прича се о недостатку средстава за рад или мањку медијске пажње.

То није случај с музичарком Аном Ћурчин, која промишљено и са великим ентузијазном говори за ББЦ на српском о песмама са другог албума који је снимила, сарадњи с колегама из бенда и чињеници да је почела да свира електричну гитару.

Са Аном можете да коментаришете изложбу Марине Абрамовић или представу Томаса Остермареја Историја насиља на Битефу. Што је и очекивано, с обзиром да је годинама радила као продуцент у позоришту.

На сцени се појавила 2013. с песмом Цут Лоосе - сама, са акустичном гитаром, пева дубоким и помало храпавим гласом на енглеском фолк музику.

Џони Мичел, помислили би старији, Кет Пауер, пало би на памет млађима.

Од тада је снимила два албума, саставила бенд и свирала широм Србије и региона.

ЛП Дуо: Романтични оптимизам у Србији

Интервју петком: Рокенрол песник на фудбалском задатку

„Балкан је свету дао документарни надреализам&qуот;

Како се померити с дна бунара и живети од музике

Скоро 200.000 људи у Србији раде два посла, зато не чуди да тако живи већина музичара.

Са Аном, која тренутно ради у једној галерији, налазим се током паузе за ручак у кафићу у индустријском делу Новог Београда.

Покушала је да живи само од музике.

„Ударила сам у дно бунара&qуот;, смеје се док прича „а затим схватила да морам да нађем посао&qуот;.

У то спада и епизода у Њујорку, где се бавила кетерингом и поред борбе за егизистенцију успела да одсвира неколико концерата.

Није одустала од те идеје, али је схватила да „структура живота мора да буде мало стабилнија.&qуот;

Сматра да тиме растерећује музички део живота: стварање песама и рад са музичарима од тежине свакодневице.

Звук акустичне гитаре је почетна тачка у писању песама, али током година пожелела је да песме добију слојевитост присуством других инструмената.

Сада наступа под именом Ана анд тхе Цхангес, заједно са басистом Марком Цветковићем, бубњарем Марком Бенинијем и клавијатуристом Гораном Антовићем.

„Момци су много утицали на мој музички развој, доста сам научила од њих, постали смо и пријатељи и то сад чини бенд, поред сличних музичких сензибилитета&qуот;, одговор је питање да ли јој је лакше сад кад више није сама на сцени.

Како пева на енглеском, брзо су је сврстали у жанр „американе&qуот;, што ју је изненадило.

На другом албуму Дифференцес свира електричну гитару, а у насловној песми игра се с фанк звуком, чиме доказује да је напустила ограничења наметнуте категорије.

„Ми свирамо алтернативни рок с примесама фолка, блуза, џеза&qуот;, закључује.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=_фф9ДдгмБТА

Као дете ишла је у музичку школу и свирала клавир. „Била сам љута на професорку и нисам хтела да наставим даље&qуот; присећа се сад, жалећи што је „нико није погурао&qуот;.

Али ту је био старији брат с електричном гитаром. Ана почиње да свира акустичну гитару као тинејџерка и да „скида&qуот; песме Трејси Чепмен, Аланис Морисет, Џони Мичел и Бруса Спрингстина.

„Живот у Русији је јако брз&qуот;

У сваком интервјуу морала је да објашава зашто пева на енглеском.

Та одлука је дошла природно, након дугогодишњег живота у Русији.

„Боље сам говорила руски од српског,&qуот; каже.

Подаци из Анине биографије говоре о некадашњој снази југословенских привредних гиганата. Рођена је у Багдаду, а са родитељима је отишла у Москву 1995, када је имала десет година.

„Мој дечији утисак је био да ми долазимо из Европе у једну затворену земљу&qуот;, сећа се првих дана у Русији.

Првог дана у школи је обукла дукс са пингвинима, носила шарену перницу и деца су јој пришла и загледала.

„То је њима била нека врста атракције.&qуот;

Од тада се Русија „галопирајуће&qуот; променила и сада каже да јој је тешко да „похвата шта се све изградило, шта се променило, колико су колеге напредовале&qуот;.

Иако јој је било „дивно&qуот; током студирања позоришне продукције, пожелела да је оде из Русије 2008. године.

„Увек сам била странац, постојала је нека празнина, иста та празнина је присутна и овде јер постоји доста ствари које сам пропустила&qуот;, објашњава.

Здрава и нездрава храна за душу и мозак

У споту за песму Таке Ми Ханд коју је написала са Игором Симићем, главна јунакиња у изведби глумице Јелене Ђокић спрема ручак, затим се шминка, облачи и седа испред компјутера и стримује како једе тај оброк.

Феномен започет у Јужној Кореји, мукбанг, постао је хит широм света, а Ану је тој теми привукла „усамљеност коју осећамо и стална потреба за интеракцијом&qуот;.

Иако каже да јој није жеља да критикује људе који деле живот с незнанцима на овај начин, примећује да је свима онлајн комуникација увела осећање припадања некој заједници, у којој је неопходно добијати сталну афирмацију - да ли у форми лајка или срца на Инстаграму.

Ни сама није изван овог света, признаје да је зависна од телефона, али да је „свела све то на функционални ниво&qуот;.

Све више људи машта о емиграцији са друштвених мрежа, питам је да ли је покушала да се „искључи&qуот;.

„Пробала сам да искључим све то, али бих онда увек отворила нешто треће. То је мртва трка,&qуот; признаје.

Стих „Људи говоре, али ништа не кажу&qуот; у песми је подстакао да филтрира шта жели да добије од садржаја са разних апликација и мрежа, упоређујући себе с дететом коме је телефон дат на сат времена дневно.

„Као музичар на сцени ти си себе већ изложио, али у приватном животу имам отпор према дељењу свега, не желим да ре-емитујем своју интиму на тај начин&qуот;, објашњава.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=в8ЛХИф4ГеВИ

У причи о утицају друштвених медија на свакодневицу, немогуће је заобићи причу о политици.

Ана врло отворено говори о „тортури свакодневног праћења вести&qуот; и сумњама које има поводом друштвеног ангажовања.

„Кад живиш у Србији, онда мораш да имаш паметан однос према томе, кад пожелиш да сазнаш шта се дешава у земљи и свету.&qуот;

Покушава да објасни како информација долазе до ње, а да је не буде „сваког јутра поплављена катастрофалним вестима&qуот;.

„Домаћи медији су толико агресивни кад је у питању локална политика, о региону углавном слушаш негативно, покушавам да исфилтрирам које ћу информације добити о свету, да ми мозак не буде испран у контексту неке идеологије.&qуот;

Ишла је на грађанске протесте, а „онда сам пропустила неколико и питам се да ли грешим због тога или не&qуот;.

Многи ће се препознати у њеним дилемама у вези са активизмом.

„И кад одем не могу да се идентификујем са свим људима на протесту, а онда газим по себи, а с друге треба изаћи, стално сам између две ватре, шта од тога има смисла, а шта не.&qуот;

Ипак сматра да свако може да доприносе да му у животу буде боље, да помогне неком другом и да стално морамо да се преиспитујемо шта смо радили јуче и шта треба подржати данас.

Покушава да помогне колегама и из земље и региона, где је свирала и наишла на добре реакције.

„Према мени су људи били јако отворени и желим то да вратим некако&qуот;, каже.

Један од начина је вођење волонтерске платформе Софар Сессионс, коју описује као „путујући интимни концерт на непознатој локацији&qуот;, где публика добије информацију о локацији свирке, али не и извођачима.

О алгоритму и другим „гутачима времена&qуот;

Спотове јој снимају млади редитељи, којима даје одрешене руке, мада постоје уопштена ограничења.

„Не желим да имам сексистичан спот&qуот;, каже.

Кад је питам шта би то било, да обнажене девојке ђускају уз њену музику?

„На пример, али ћу направити задршку у односу на тему којом се спот бави. Можда би ме људи више слушали&qуот;, смеје се.

Свету Јутјуб трендинга, барем тематски, приближила се обрадом песме Ако хумрем данас бебо новосадске хип-хоп поставе Бекфлеш, коју је урадила са колегинцама Уном Гашић, Аном Аврамов и Марином Милошевић на концерту „Без буке&qуот; одржаном за 8. март 2017. у културном центру Рекс.

Нису јој познате реакције момака из Бекфлеша, али публика на концертима тражи да пева ту песму.

„Не могу, то сам урадила са девојкама, то није моја песма.&qуот;

А да ли слуша данас мегапопуларан треп?

„Нећеш волети мој одговор, не знам ништа о томе, алгоритам ми не нуди ту музику. Имам способност да се искључим у односу на неке ствари.&qуот;

Једна од тих ствари су свеприсутне серије на стриминг сервисима. Иако каже да их „гута као манијак&qуот;, не може да да препоруку без претходног размишљања.

„Не бинџујем, немам времена, упала сам у замку да гледам серију пре спавања, уместо књиге, довољно ми је двадесетак минута да се успавам, па наставим сутрадан.&qуот;

„Навучеш се, па се скидаш, као са друштвених мрежа, понекад схватиш да те је то прогутало и да мораш да одмориш и мало пређеш на књиге.&qуот;

На питање колико успева да се искључи, одговара: „То је као да ме питаш да ли се храним здраво.&qуот;

И да ли се храниш здраво?

„Питај ме следеће недеље,&qуот; смеје се, а већ је време за повратак на посао.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.27.2019)