Prihvatila sam igru

BUĐENJA U dvorištu sa šest stanova i preko dvadeset stanara, malo je šansi da se prirodno probudiš. Naspavan. Subota je, ne radiš, nije te probudio sat, ali tu je komšija koji se u šest ujutro prodere: „Đe si rođo?“ - pozdravljajući nekog ko se pojavio na kapiji i ko uopšte ne ide kod njega. Komšijin stan u sredini je dvorišta, tik kraj mojih otvorenih prozora, više ne uspevam da zaspim – i komšija je toga potpuno svestan. Jutros me probudio cvrkut ptica. I to se