Прихватила сам игру

БУЂЕЊА У дворишту са шест станова и преко двадесет станара, мало је шанси да се природно пробудиш. Наспаван. Субота је, не радиш, није те пробудио сат, али ту је комшија који се у шест ујутро продере: „Ђе си рођо?“ - поздрављајући неког ко се појавио на капији и ко уопште не иде код њега. Комшијин стан у средини је дворишта, тик крај мојих отворених прозора, више не успевам да заспим – и комшија је тога потпуно свестан. Јутрос ме пробудио цвркут птица. И то се