Sve i o istom trošku

Čak ni one nad kojima je progutam. Suza je mali deo naše tuge koja se skotrlja iz nas i olakša nam unutrašnje nemire koje taj tekst nad kojim se plače nejčešće ne da izazove, nego ih samo uzburka do nivoa koji stvara plime u našoj duši. Isto onako kako mnogi na sahranama plaču manje zbog onoga koga ispraćaju, ma koliko da im je i njega žao, koliko nad nekom svojom boli koju nikada neće sasvim isplakati. Kao, na primer, za majkom koja se uvek prerano gubi, ma kada