Uspavanka za poginule koji nemaju više od dvadeset godina

Spavaj. Ko nijedno dete živo što ne spava, U zagrljaju zemlje, s krticom i s korenjem trava. Dvadeset godina jedva milo si gledao svetlost, I više te nema Dvadeset godina!... A ja te video nisam nikada, Ni stisnuo ti ruku nikada. Žalim, nećeš mi verovati. Jedanput makar da si me ljutito pogledao Ko prolaznika nepoznatog koji se drsko ponaša: Živa nit vezivala bi me za tebe. Ovako?...Ostaje mi da te prizivam Za stolom ko duhovi što se prizivaju, Mada znam da su to