Кепа, Слина и Хуља
Данас 30.09.2019 | Пише: Горан Белојевић
У школи су ме дечаци звали Кепа, а девојчице Кепица. Појма немам због чега. Нисам био ни мали, нити ми је био мали. Бар сам тако мислио. Тај надимак остао ми је до дан данас, у цвету старости.
На скуповима генерације из гимназије и са факултета колеге ме и даље зову Кепа, а колегинице Кепица. Није ми драго због тога, али шта ћу. Помирио сам се с тим, мада би ми било драже да имам надимак рецимо, Шефке или Баџа. Мала утеха ми је легендарни бубњар Кепа из Смака. И онда одједном, Јово на ЦИА телевизији лупи пред лепом новинарком: „Какво је то друштво у којем су шефа полиције у школи звали Слина, а председника државе Хуља!“. Ја се саблазним: „Еј бре,
