Исповест: Ного се борио за дах и сваки стих
Вечерње новости 06.10.2019 | Д. Матовић
Како је медицинска сестра Драгана Мацура "учествовала" у писању збирке песама Рајка Петрова Нога: Тражио ми је папир и оловку чим се пробудио из анестезије. Љутио се што сам "заборавила" ћирилицу
ЧЕДО моје, вазљубљено, утехо старости моје/Чедо моје, утехо старости и болести моје/ Синови моји, што сте тако далеко/Из далеке, чужде, из ледене Канаде/Стигао је Владимир да ме обиђе/ Петар из Софије, из Бугарске/Скокне готово сваког викенда/А кад се појаве заједно, срце ми заигра/Радују се и пантофле. Знају биће ходања..." Записивала је ове стихове медицинска сестра Драгана Мацура, пажљиво, да случајно нешто не изостави. Знала је да је свака реч песника Рајка
