Ispovest: Nogo se borio za dah i svaki stih
Večernje novosti 06.10.2019 | D. Matović
Kako je medicinska sestra Dragana Macura "učestvovala" u pisanju zbirke pesama Rajka Petrova Noga: Tražio mi je papir i olovku čim se probudio iz anestezije. Ljutio se što sam "zaboravila" ćirilicu
ČEDO moje, vazljubljeno, uteho starosti moje/Čedo moje, uteho starosti i bolesti moje/ Sinovi moji, što ste tako daleko/Iz daleke, čužde, iz ledene Kanade/Stigao je Vladimir da me obiđe/ Petar iz Sofije, iz Bugarske/Skokne gotovo svakog vikenda/A kad se pojave zajedno, srce mi zaigra/Raduju se i pantofle. Znaju biće hodanja..." Zapisivala je ove stihove medicinska sestra Dragana Macura, pažljivo, da slučajno nešto ne izostavi. Znala je da je svaka reč pesnika Rajka
