Pesma bune

Mesto pudera i parfema i krila meka i mesečine mlake, mi smo pevali jake poluglasove levih ekstrema: mi smo pevali krvavu bunu protiv boga. I kad je vatra buknula, naša je struna, trenutno, umuknula, i prispeo je Prolog: posle razorenja hrama pala je gusta tama, i ranjen je pao sa oltara bog. I kao hladna novembarska kiša kroz golo granje padalo je iz mraka lažno saznanje na naše usijane grane: ...Sad su brujale sve oktave strasti i smrti i mraza. Oh, bledi vi