Ostavila sam cimerke u studenjaku i došla u Laponiju
Politika 18.10.2019 | Radmila Šućurović
Tokom Drugog svetskog rata dosta naših ljudi bili su ovde u logoru i gradili puteve. Kada sam sa mojim mužem, posle nekoliko godina autom obilazila Norvešku, došla sam i na taj put. Izula sam cipele i hodala bosa po njemu obuzeta nekim pomešanim osećanjima bola i ponosa. Na kraju sam zaplakala...
Nikada nisam mogla zamisliti da ću iz moje male studentske sobe u četvrtom bloku, gde su posete naših momaka bile dozvoljene samo nedeljom popodne, otići hiljadama kilometara daleko i da ću zauvek napustiti moje cimerke Vesnu i Gordanu kod kojih je uvek neko ilegalisao i živeo kao skojevac u ilegali. Sve sam to ostavila, čak i mog momka Mikija i jednog oktobra spakovala moj kartonski kofer sa nešto skupljene odeće od cimerki i sestara, stavila „Prokletu avliju“ i
