Нобелов комитет брани Хандкеа: „Имао је провокативне изјаве, али заслужује награду"
Добитник Нобелове награде за књижевност жестоко је критикован због подршке Милошевићу и негирања геноцида у Сребреници.

Одлука да Петер Хандке добије Нобела за књижевност изазвала је доста буре, али чланови Нобеловог комитета и Шведске академије истичу да нису погрешили.
Критика је било зато што је Хандке подржавао Србе у ратовима на простору бивше Југославије током деведесетих.
Ипак, Хенрик Петерсен из Нобеловог комитета каже да је Хандке у писању био „радикално аполитичан&qуот; и да је његова подршка Србима била погрешно схваћена.
Ребека Карде, такође из Нобеловог комитета, додаје да Хандке „апсолутно заслужује&qуот; награду.
Реакције из Шведске академије
Иако су Хандкеове књиге, представе, поеме и филмови у протеклих пет деценија добили бројне похвале, одлука да он добије Нобела изазвала је праву буру.
Матс Малм и Ерик М Рунерсон из Шведске академије су зато објавили текст у шведском листу Дагенс Нихетер.
- Петер Хандке: Од говора на Милошевићевој сахрани до Нобела
- Ћосић, Кустурица, Момо Капор: Сме ли уметник са Балкана да се бави политиком
Како наводе, Хандке је „дефинитивно имао провокативне, неприкладне и нејасне изјаве о политичким питањима&qуот;.
„Шведска академија сигурно није имала намеру да награди ратног осуђеника и некога ко негира ратне злочине или геноцид, што је утисак који се тренутно добија из медија&qуот;, истакли су.
У тексту се додаје да „није пронађено ништа што је Хандке написао, а да садржи нападе на цивилно друштво или удар на једнакост свих народа&qуот;.
„Оно што се сада питамо је које су изворе критичари користили и зашто су Хандкеове изјаве игнорисане&qуот;, истичу.

Шта је био проблем?
У књизи из 1996. године Хандке баца сумњу на масакр у Сребреници, оптужујући муслимане из Босне да су све лажирали, да би три године касније судбину Србије упоредио са Јеврејима током Холокауста.
За то се касније извинио.
Хандке је потом 2006. говорио је на сахрани Слободана Милошевића, оптуженог за геноцид и друге ратне злочине.
Међутим, из Шведске академије цитирају текст из 2006. године у којем Хандке Сребреницу назива „најгорим ратним злочином у Европи од Другог светског рата&qуот;.
„Очигледан избор&qуот;
Избор Хандкеа бране Хенрик Петерсон и Ребека Карде из Нобеловог комитета, који Шведској академији препоручује победника.
Петерсен наводи да ће у будућности Хандке бити виђен као „један од најочигледнијих избора&qуот; за награду.
Он је у тексту за лист Свенска Дагбладет за Хандкеа рекао да је заговорник мира и да је против национализма.
Осим тога, Карде није желела да се извини „за све ствари које је Хандке без сумње изјавио и урадио, а од којих се диже коса на глави&qуот;.
„Нобелов комитет је морао да, поред 70 књига написаних током 50 година, прочита и све текстове о Југославији - што смо и урадили&qуот;, наводи она.
Како каже, закључак је био да Хандке „апсолутно заслужује Нобелову награду&qуот;.
Бес
Хандке је љутито реаговао на реакције на његову победу.
„Нико ко ми приђе ми не каже нешто о мојим радовима или нечему што сам написао - само ме питају како ће свет реаговати и реакцијама на реакције&qуот;, изјавио је аустријски писац.
Аустријски ОРФ тако преноси Хандкеове речи да „никада више неће разговарати са медијима&qуот;.
Фоллов ус он Фацебоок, ор он Твиттер @ББЦНевсЕнтс. Иф иоу хаве а стори суггестион емаил ентертаинмент.невс@ббц.цо.ук.
(ББЦ Невс, 10.18.2019)
