Premijer Severne Makedonije traži izbore nakon prekida pregovora sa EU
Francuska se protivi otvaranju razgovora o članstvu sa Severnom Makedonijom, što su mnogi nazvali greškom.
Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev zatražio je raspisivanje vanrednih izbora nakon odluke lidera Evropske unije da odloži otvaranje pregovora o članstvu sa njegovom zemljom i susednom Albanijom.
Francuski predsednik Emanuel Makron blokirao je odluku o otvaranju pregovora na samitu u Briselu.
„Mi smo žrtve istorijske greške Evropske unije", rekao je Zaev.
- Zaev za BBC: Referendum je pozitivna lekcija i za Evropu
- Prve dame balkanske - ko su i šta rade
- „Progutali ime", a datuma nema: Kako su se Makedonci naljutili na Brisel
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker - i drugi evropski lideri - upotrebili su istu frazu u kritikama rezultata samita.
„To nije promašaj, to je greška. Osećam se stvarno neprijatno,"poručio je predsednik Evropskog Saveta Donald Tusk.
Komisija i Evropski parlament preporučili su početak razgovora sa obe zemlje.
https://twitter.com/eucopresident/status/1185194799349010432
Koji su dalji potezi Makedonije?
Premijer Zaev je rekao da ima nameru da podnese ostavku pošto ministri spoljnih poslova Evropske unije nisu odobrili početak razgovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom i prebacili to pitanje na samit lidera.
„Razočaran sam i ljut i znam da se celokupno stanovništvo oseća tako", poručio je Zaev u subotu, najavljujući vanredne izbore.
Dodao je da će Makedonci sada „odlučiti kojim će putem ići", ne navodeći šta je njegova preporuka.
U Albaniji, premijer Edi Rama krivicu vidi u unutrašnjim pitanjima Unije, jer je njegova zemlja ispunila uslove koji su postavljeni za početak razgovora.
Zašto se Francuska protivila tom potezu?
Makronu su se pridružile Danska i Holandija u odbijanju Albanije, ali je samo Francuska glasala protiv Severne Makedonije.
Sve države članice Evropske unije moraju da se slože pre nego što se odobri početak pregovora o članstvu.
Braneći svoju poziciju, predsednik Makron je rekao da sam proces pristupanja mora biti reformisan i da Unija „treba da učini više kako bi se te zemlje razvile, a ne samo da daje obećanja".
Pre nego što započnu razgovore o članstvu, potencijalni novi članovi moraju da primene reforme u oblastima kao što su ekonomska politika, ljudska prava, borba protiv korupcije i vladavina prava.
Evropska komisija je u maju saopštila da su i Albanija i Severna Makedonija dovoljno napredovale.
Obe zemlje imaju status „kandidata" za članstvo u Evropskoj uniji.
Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da je primetno „razočarenje" odlukom samita, ali da će to pitanje biti revidirano pre samita o Zapadnom Balkanu početkom sledeće godine.
Gospođa Merkel zalagala se početkom ove godine da pregovori sa Makedonijom budu otvoreni, nakon što je ta zemlja pristala na promenu imena.
Integracija balkanskih zemalja u Evropsku uniju mnogi doživljavaju kao sredstvo stabilizacije u regionu u kojem su se devedesetih godina prošlog veka vodili oštri sukobi.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 10.19.2019)
