Akademik piše za "Novosti" Pisanje kao jahanje neobuzdanog ata: Pročitajte novi književni biser Gorana Petrovića

Jedanput, u detinjstvu, bili smo u poseti na selu, upitaše me želim li da zajašem konja. Nisam stigao da odgovorim, a neko je već odlučio, podigao me i smestio na leđa plemenite životinje, na ovlaš prebačeno ćebe umesto sedla. Malo je reći da sam se uplašio. Ne samo zato što sam se našao tako visoko, već i zato što sam osećao snagu ata, moć tog skladnog tela, mišiće koji igraju na njegovim bedrima i sapima. Domaćin je držao uzde, ali je konj tropnuo nekoliko puta u