Odgovor na negiranje ustaških zločina (10): Mrtva usta ne govore
Vesti online 26.10.2019 | Budo Simonović
Kad su 29. jula 1941. zrele muškarce iz Čelebića, nagrđene i izubijane, povezali i poveli prema jami Bikuši i krenuli po selu da kupe žene i decu i teraju ih u školu, Stipe Popović je uletio u kuću komšije Marka Vujanovića i počeo da govori njegovoj snaši da se lepo uredi i obuče jer će te noći sa njim spavati. Plotuni i krici Nesrećne lepotice Dotukli devojčicu Krvavi zidovi
Dok se on razmetao svojom ustaškom uniformom i činovima, prestravljena žena je ugrabila vrata, istrčala napolje i glavačke uskočila u bunar. U bunar je skočila i Joka Vujanović. Dok su ih vodili prema školi ona je iskoristila nesmotrenost sprovodnika i strmoglavila se u bunar pored škole. Nema preživelih koji bi o tome direktno posvedočili, ali po onome što su neki od krvnika kasnije pričali, izgleda da je unutra u školi poklan najveći broj male dece, a pogotovu
